Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U vreme kada sam bio muzički urednik radija što ga je Šef onomad pominjao, pojavili su se i Coldplay. Svideli su mi se na prvo slušanje jer su bili strastveni i zavodljivi – u njihovoj muzici bilo je okupljeno svo pozitivno nasledstvo britanske pop/rock škole.
Nizali su hitove kao od šale, a onda su se, posle desetogodišnje uspešne karijere, potpuno pogubili.
Ova pesma se odavno zavrtela na Suštini pasijansa, ali bez propratne priče.
Vreme je da to ispravimo i stavimo je u pravi kontekst.
She went away for the holidays
Said she’s going to L.A.
But she never got there
Danas u Blicu tekst o komšijskoj svađi zbog tri slova “K” kojima su obeležena mesta za kontejnere ispred zgrade. Autor se referisao na “3K” televizijski kanal, no nama su pale na um neke druge odrednice.
Kada se upustim u memoarsku literaturu, iznenađenjima nikada kraja. Tako sam, čitajući nešto o Davidu Bowieu naleteo i na ovaj, meni totalno nepoznat, biser.
Doduše, u vreme nastanka ove pesme, Bowie se još uvek odazivao na ime David Jones° i svim silama se trudio da izda prvi album.
Animal, mineral, physical, spiritual
I’m the one you need
I’m the one you need
Rusty je imao nepogrešiv nos za loš tajming. Ne znam da li je bila reč o nameri ili o nekom naročitom nepojmljivom talentu, ali bio je sklon da mi dođe u posetu tačno kad sam u najvećoj gužvi. Sve bi to bilo u redu da je Rusty neko iz komšiluka: ne, bio je to moj drug iz Zagreba koji je kod mene dolazio na konak svaki put kada je dolazio u Kikindu dok je neumorno vrbovao Z. da se uda za njega. A koliko je ozbiljno mislio, ja sam prvi shvatio: kada je skinuo SMB uniformu koju je šetao po mojoj varoši četrnaest meseci, ostao je kod mene još tri dana, zbog nje, pre nego što je najzad otišao kući.
Tog popodneva je upao bez najave, što mu je bilo prvi put(a) – već je znao u kojoj smeni idem u školu tog meseca. Samo upade u moju sobu kao da je pre pola sata izašao da kupi cigarete, a ne pre dva meseca otišao kući iz kratke posete (a ta letošnja beše prva u nizu povratničkih dolazaka), izvadi jednu ploču iz kese i reče:
– Krajnje ti je vrijeme početi slušati bolju glazbu. Znam, ovo nemaš u fonoteci, što je greška; to je njen novi album. Hajde, najprije pusti A3 meni za ljubav, pa idi skuhat jaku veliku kavu. Onda idem k njoj, a ti preslušavaj ploču koliko hoćeš. No, tvoja je.
Rusty nikad nije pio alkohol, ali po količinama kafe koju je pio zajebao je i mene iz onih dana kada sam hleb zarađivao konfigurišući nekakve debele mrežne servere.
I pustim A3, kao da sam imao izbora.
See the man with the stage fright
Just standing up there to give it all his might.
And he got caught in the spotlight,
But when we get to the end
He wants to start all over again.
Ima li nekoga ko nije na svojoj koži iskusio tremu?
Kraj šezdesetih je bio vrlo turbulentan na svetskoj političkoj sceni. Hipi pokret je bio na vrhuncu, njegove ideje i stalni protesti protiv rata u Vijetnamu su potresali Ameriku, a deo toga se prelio i u Evropu. No, stari politički lisci su se brzo dosetili šta im valja činiti.
Pare vrte gde burgija neće.
Početkom sedamdesetih pacifikovali su većinu mladih aktivista na najjednostavniji način – dali su im dobro plaćene poslove i upregli u postojeću mašineriju.
I used to walk like a giant on the land
Now I feel like a leaf floating in a stream
U sredu, 9. decembra 2015, Žikica Simić je odjavio poslednje izdanje emisije „Tajanstveni voz“ na Studiju B, posle punih trideset godina neprekidnog postojanja. U svom prvom uključenju mikrofona, Žikica je rekao ovo:
…Malopre sam obavešten, odnosno pre nekoliko sati sam obavešten, da je ovo poslednja emisija “Tajanstvenog voza”, na primer oproštajna emisija, moglo bi se reći. Zbog toga ćemo “Tajanstveni voz” večeras pretvoriti u psihodeličnu kolibu i slušati malo psihodelične muzike i na taj način se, mislim, fino rastati posle tridesetogodišnjeg druženja.
Jedna od poslednjih numera koje je Žikica pustio da plovi FM talasima beše ova:
But think about how close we came
I wanna walk like a giant on the land
Osećam neodoljivu želju da urlam.
Nastavite sa čitanjem… “Čovek koji nas je naučio da hodamo među divovima”
Biti studijski muzičar lepo zvuči. To podrazumeva da savršeno vladaš svojim instrumentom i iz njega izvlačiš svakakve čarolije, sve na zahtev glavnog baje koji trenutno snima, ma šta da snima. Jer, on je gazda, on plaća, pa moraš da se potrudiš i da mu ponekad pročitaš misli.
Čitajući razne biografije prekaljenih asova iz studija, mnogo puta sam se zapitao da li je moralo da bude tako.
Kontroverznih pesama je oduvek bilo, a evo jedne koja je od početka delila ljude. Može se reći da je aktuelna i danas.
I to sve zbog loše navike većine svetske populacije da ne voli da čita knjige. 
