Tag: muzika za popodne

Lanselot i Crni vitez

Who so pulleth out this sword from this stone
And anvil, is the true-born king of all Britain

Kada mi pristigne paketić sa diskovima često ne znam da li da se smejem ili da plačem. Po poštanskom žigu vidim odakle ovaj dolazi. Niko me ni na šta prethodno nije upozorio pa slutim da je u pitanju neko iznenađenje. U paketu su dva diska, a umesto omota imaju veliki smajli.

Moji drugari su se baš dobro zabavljali. Smile with tongue out

Nastavite sa čitanjem… “Lanselot i Crni vitez”

Filozofski kamen

And it’s a hard road, Its a hard road daddy-o
When my job is turning lead into gold
He was born in the back street, born in the back street Jelly Roll
I’m on the road again and I’m searching for
The philosopher’s stone

Ja zaista ne znam da li postoji filozofski kamen. I ne znam da li se uz njegovu pomoć može postići besmrtnost. Ali znam nešto drugo: filozofski kamen treba tražiti stalno. Pozlatiće se sama potraga i to će biti isto kao da je potraga završena.

Meni se desilo. Sve ću vam ispričati. Zavalite se udobno.

Nastavite sa čitanjem… “Filozofski kamen”

Cvet iz rajske bašte

Za prosečnog konzumenta medija, Iran je islamska država iz koje dolazi zlo, oličeno u nekoj vrsti verskog fundamentalizma. Iranci samo što nisu bacili atomsku bombu na celi svet. Wikipedia govori da je to Islamska Republika Iran; dakle, po svom uređenju to je republika, pa ne vidim u čemu je problem da ispovedaju svoju veru kako god hoće. Poslednji iranski šah Reza Pahlavi je okončao svoj život tako što “najbolji prijatelji” nisu hteli da ga prime na svoju teritoriju iako je bio teško bolestan.

Ko je onda ovde blesav?

No, nećemo o politici…

Nastavite sa čitanjem… “Cvet iz rajske bašte”

Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja

Pre nekoliko dana, Wizz Jones je morao da se obrati policiji jer se njegov prijatelj i saradnik na lokalnoj turneji nije pojavio na svirci te večeri. Sam taj čin nedolaska je Jonesu bio dovoljan za uzbunu: za preko pedeset godina neprekidnog rada na sceni, to se njegovom prijatelju nikada nije dogodilo. Nažalost, crna slutnja se obistinila: pronašli su ga u njegovoj kući u jugoistočnoj Škotskoj mrtvog; utvrđeno da je bila reč o srčanom udaru.

John Renbourn, jedan od utemeljitelja britanske prog-folk scene, otišao je na Neko Bolje Mesto 26. marta 2015. godine, pri kraju turneje po Ostrvu, već se radujući sledećoj turneji koja je trebalo da započne uskoro.

Imao je 70 godina, znanje u glavi i veštinu u rukama, karijeru pred kojom se skida šešir i poštovanje publike i kolega muzičara. Mnogima od njih bio je učitelj: štaviše, dominantni deo kapaciteta svoje snage nakon što je prošla zvezdana era žanra u kojem je bio kralj posvetio je prenošenju znanja i u tome je bio nesebičan. Bio je to život koji treba slaviti.

Nastavite sa čitanjem… “Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja”

Zelene oči

S vremena na vreme volim da poslušam neki od tribute albuma koji se bave nečijim stvaralaštvom. Po pravilu, uvek se tu nađe zanimljivog materijala, a poznata imena ne moraju ništa da znače – dešavalo se da i najveći posao odrade rutinski & metiljavo. Zbog toga se ne osećam razočarano, to mi je samo podstrek da se bacim u akciju & dodatno istraživanje.

Valjda se muzičari najbolje poznaju između sebe. Who me?

Nastavite sa čitanjem… “Zelene oči”