Tag: muzika za popodne

Easy, little boy with a troubled mind,
It’ll work its own way out, don’t worry, I’m here with you.
Easy, if you got to cry just let it come,
It’ll work its own way out, don’t worry,
I’ll stay with you through the night.

Kada sam ovo prvi put čuo, potpuno sam odlepio pokušavajući da saberem misli. A onda me je Sonja Kristina spakovala u krevet i pomilovala po kosi, da lakše zaspim.

San je bio jak: ona je u to vreme bila ribetina par exellence, a ja bubuljičavi klinac. Znači, ništa od sexa. Ni u mislima, iako je obećala I’ll stay with you through the night.

Nastavite sa čitanjem… “Lakše, bre, dečko!”

Da, znam da smo ovu numeri već slušali jednog popodneva u aprilu 2012. Ne mari zbog toga: kontekst je drugi, a ona verzija je i blokirana.

Opet sinhronicitet, i to višestruki: ispričaću vam začas. Samo prvo da pustimo muziku.

A ovog puta ću vas zamoliti i da pažljivo pogledate spot; bitan je za priču.

Nastavite sa čitanjem… “Nasukani”

Davno sam se popeo na vrtešku pa, dok se ona okreće, pokušavam da se jasno setim nekih detalja iz prošlosti. Čini mi se da je ovako bilo.

Zapale Valjevac & Gliša jednom prilikom za London. Spačekom. Ko se njime nije vozio, ne zna šta je automobilska avantura. Vratili su se sa 400 albuma! Bog te maz’o! K’o jedna vrlo ozbiljna fonoteka u to vreme!

Priznajem, do tada nisam video toliko ploča na gomili.

Nastavite sa čitanjem… “Ljuljaške i ringišpili”

Neke muzičare sam relativno kasno otkrivao. Već su se bili zahuktali kada su došli na red za slušanje. Nema veze, odavno sam naučio da ne možeš sve da postigneš u životu što bi hteo. Kreneš, pa gde i koliko stigneš.

Ime Boza Scaggsa sam, kao autora pesama, često susretao po omotima ploča koje sam slušao. I to jako dobrih. No, nikako nisam mogao da dođem do nekog od njegovih albuma. Uvek je bilo nečega friškijeg i prečeg za poručivanje.

Nastavite sa čitanjem… “Makro”

Lord it’s awful, Geez it’s lonely
Just hanging around
I have always been a dreamer
Thinking of you, but what can I do

Možda ovi stihovi na najbolji način opisuju život jednog od najzačajnijih sešn muzičara svih vremena. Moji Moravci bi rekli to prostije: “Tu je, a nigde ga nema“. I, ma koliko imao bujnu maštu, teško mi je da zamislim kako bi zvučala bilo koja od brojnih antologijskih pesama koje svi znamo bez magičnog klavira Nickyja Hopkinsa.

Bio je na pravom mestu u pravo vreme, družio se sa najvažnijimm ljudima u rock & rollu, a celog života je ostao nadničar. Doduše, sa velikom reputacijom.

Nastavite sa čitanjem… “Mršavko je bio sanjar”

Mogli bismo da budemo malo tabloidni, za promenu. Ako već ne možemo da ostanemo živi od medija koji se svakodnevno bave uglednim tajkunima kojima je mesto u bajboku, a nisu tamo, pevaljkama koje ne znaju da pevaju ali rado svlače i ono malo krpica koje imaju na sebi, starletama za koje, šatro, ne znamo čime se bave, poznatima kao zanimanjem i sličnim tričarijama, možemo tom temom da se bavimo kroz muziku.

Onako, engleski, na finjaka.

Nastavite sa čitanjem… “Fini čovek”

U ovaj muzički žanr nismo do sada zalazili, Radost kuvanja smo pominjali pre neki mesec, ali neće biti pevanja & slomljenih srca iako je ovo opaaaaaaaaasna žena… A takve najviše volim. 🙂

Šta? Niste još kliknuli da klip krene…

Nastavite sa čitanjem… “Žena koja nije za kuhinju”