Tag: muzika za popodne

Stay all night, I dare you

David Gedge, osnivač (i trenutno jedini iz originalne postave) indie rock benda The Wedding Present često u svojim tekstovima ima za temu seks. Ni ovaj put nije izuzetak.

Nastavite sa čitanjem… “Usudi se”

Junaku ove pesme Paula Younga nije lako… ukapirao je da je zasrao kod svoje cice kada je otišla i sada joj pevuši da mu se vrne, polivajući se fekalijama za period u kome su bili zajedno i kada nije shvatao šta ima pored sebe.

Mi ljudi smo prokleti, treba da izgubimo nešto kako bismo shvatili šta smo imali. No, ovaj momak možda ima šanse, treba samo da se parkira ispred njene gajbe i kampuje tu dok se ona ne sažali na njega. Žene su takve, pre će izabrati zlo koje znaju nego dobro koje im je neizvesno – sigurica je vazda bila na ceni. Teže je onim mučenicima koji očajnički pokušavaju da navabe natrag svoje drage za čiji odlazak sami nisu krivi…

Nastavite sa čitanjem… “Vrni se i ostani zanavek”

Tito, vrati se!

Nije ovo politički apel, da se odmah razumemo, nego muzički. Slušalo se, bre, svašta početkom sedamdesetih i bili smo u toku sa svim što se dešavalo u svetu muzike. Barem u komšiluku kome danas težimo ponovo da se priključimo. EUropa nema alternativu!

Već smo bili zatrovani Kosom u Ateljeu 212, Isus Hristos Superstar se redovno slušao, a po novinama su najavljivali novu senzaciju iz pera Andrewa Lloyd Webbera. Čekali smo “Evitu“.

Od trenutka kada se album pojavio, bilo mu je potrebno tačno jedanaest dana da stigne do Vuleta. Tada nije postojala brza pošta.

Već sutradan se kaseta sa snimkom zavrtela kod mene. I slušala se dok se nije izlizala… I dok na nju nisam zaboravio.

Nastavite sa čitanjem… “Kakav cirkus!”

Dan je trebalo da bude miran i relaksirajući, što se retko dešava. Takav je i bio sve dok nisam otišao na jedno od onih skrovitih mesta na netu na kojima se kriju svakakve muzičke opskurnosti. A onda me je zakucao jedan od tipova koji tamo vise. Ne nekim retkim snimkom koji do sada nisam čuo, već novim EP-jem Jeffa Becka koji nije evidentiran ni na njegovom oficijelnom sajtu.

U istom trenutnku adrenalin je krenuo, a uši su mi se zažarile.

Nastavite sa čitanjem… “Neočekivano”

Svakodnevno se susrećemo sa gomilom ljudi o kojima nemamo pojma ni ko su, ni šta su. Gledamo lica koja su zabrinuta, smeju se ili pate. Pokušavamo, ako imamo vremena i volje, da odgonetnemo šta se nalazi iza njih. Retko nam to uspeva; duša je sakrivena duboko u ljudima i tek oni posmatrači, najpronicljiviji, uspevaju da dopru barem do nekih tananih niti razapetih u svakom čoveku.

Onima koji, pride, znaju i da napišu pesmu o tome, i to dobru, skidam kapu.

Nastavite sa čitanjem… “Hendra”

Bus stop, wet day, she’s there, I say
Please share my umbrella
Bus stop, bus goes, she stays, love grows
Under my umbrella

Mrzim kišu. Da ne objašnjavam zašto je to tako. Uvek žurim da što pre utrčim u kuću, na suvo. I sigurno. Pa onda može da pada koliko hoće, samo da ne preteruje.

Sada, kada sam sve mokro zbacio sa sebe, mogu da slušam dobovanje kišnih kapi po oknima prozora i da vrtim neke stare filmove u glavi.

Odmah mi je sinula pesma “Bus Stop“, savršeno se uklapa u ovu kišnu atmosferu. I ne samo to, nego uz to sadrži i sve one karakteristične muzičke začine koji su proslavili grupu The Hollies: zaraznu melodiju, jednostavan ali efektan tekst, savršeno višeglasno pevanje & zvečeće gitare.

Nastavite sa čitanjem… “Autobuska stanica”

I’m out here taking bad self portraits
of a lonely woman
Bad self portraits of a lonely girl
Sad self portraits of a lonely woman

Primetili ste onu novu maniju koja je poslednjih godina uzela maha među ljudima? Škljocnu digitalcem ili telefonom bilo šta i odmah otrče na mrežu da se pohvale. Ili šta već time misle drugima da saopšte. Misle da njihovi životi treba da zanimaju celi svet.

Nije dovoljno da se uslikaju prizori iz života. U modi je selfie, zgodan način da opalite sami sebe.

Nastavite sa čitanjem… “Loš autoportret”

Kada si rasterećen svakodnevnig briga, možeš da pustiš mašti na volju. Samo što to ne može da se desi u Zemlji Srbiji. Nije ni čudo što u poslednjih desetak godina najopičenije stvari u muzici stižu iz severnih krajeva Evrope. Izgleda da su se Skandinavci oslobodili svih ovozemaljskih briga i bacili se na kretivno stvaranje.

I ne samo u muzici: ima tu još koječega. Možda se neko i prihvati da napiše ponešto o knjigama, flimovima i TV serijama koje imaju bolje priče od svojih uzora…

Nastavite sa čitanjem… “Pesma o ženskim gaćicama”

Please, take me out of this place,
Yeah, I know I’m never gonna learn.
Please, take me out of this place,
What I do with my life is my own concern.

Vazda su kroz istoriju genijalci hodali po tankoj žici koja je bila graničnik što je razdvajao njihovu umetnost i stvaran život. To je zahtevalo izuzetnu veštinu balansiranja jer svaki pogrešan korak je mogao da bude koban. Nekada su i mašili tu žicu – završavali su u mentalnim bolnicama iz kojih su se teško vraćali na scenu, a nama ostaje da naslućujemo šta se u to vreme dešavalo u njihovim glavama.

Nastavite sa čitanjem… “Ludara”