Tag: muzika za popodne

We try
To find the light inside, to find the light inside.
But it’s not easy,
Searching , searching, searching, searching,
For the spark,
And the light to guide us.

Izgleda da nikada neću da prestanem sa kukanjem za hipicima i par ludih godina koje nisam proživeo i iskusio ih na pravi način. Ima u tome i dobrih strana: još uvek nisam dovoljno mator da budem kandidat za umiranje, kosa mi je sve više seda ali ne opada, a sredovečne žene, kada žele da mi laskaju, govore da sam se “uvoštio”.

Kao da je ne znam kuda ide muškarac kada se “uvošti”. Sigurno ne u topli krevet.

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za iskrom”

Oni koji me dobro poznaju tvrde da imam živce k’o konopce i da malo šta može da me izbaci iz takta. Možda su u pravu: retko popizdim, ne bijem ženu & decu, sa komšijama sam ulepo… A i doktorka mi je savetovala da izbegavam stresne situacije.

Samo, ma koliko se trudio da se držim po strani neko sranje me, po pravilu, nepogrešivo pronađe.

Kako onda da ostanem miran?

Nastavite sa čitanjem… “Fuj!”

Frédéric Chopin je neosporni autoritet za klasičnu muziku… A autoritet što se izvođenja njegovih dela je definitivno Martha Argerich. Reč je o ženi koja je “proslavila” Ivu Pogorelića tako što je demonstrativno napustila žiri međunarodnog takmičenja kada su ga ostali članovi diskvalifikovali u trećem krugu.

Odavno se nakanjujemo da na ovim stranicama pustimo malo klasike. Eh, da je bilo makar nekom boljom prigodom…

Vivaldija većina zna po njegovim “Četiri godišnja doba”, ili po nekom od ostalih dela za gudačke instrumente. Današnji koncert za mandolinu, u C duru, jedan je od oko 150 koncerata za ostale instrumente za koje je komponovao ovaj veliki majstor baroka.

Na kraju travničke čaršije, ispod hladovitog i hučnog izvora Šumeća, postoji otkad svet pamti mala „Lutvina kahva“. Toga prvog sopstvenika kafane, Lutve, ne sećaju se ni najstariji ljudi; taj je bar stotinak godina već na nekom od razasutih travničkih grobalja, ali svi idu kod Lutve na kafu i njegovo se ime pamti i izgovara tamo gde su zaboravljena imena tolikih sultana, vezira i begova. U bašti je kafanica, pod samom stenom, u podnožju brega, ima jedno odvojeno, hladovito i malo uzvišeno mesto, gde raste stara lipa. Oko te lipe i između stena i busenja uklopljene su niske klupe nepravilna oblika na kojima je zadovoljstvo posedeti i sa kojih se teško ustaje. One su izlizane i iskrivljene godinama i dugom upotrebom i potpuno srasle i postale jedno sa drvetom, zemljom i kamenom oko njih.

Eeee, posle ovog citata teško je zaustaviti se, mora još…

Nastavite sa čitanjem… “Kafana”

Nervozno šetam ispred “Јugotona”. Čekam ribu da stigne, pa da palimo dalje. U sebi psujem što kasni i razmišljam zašto se toliko licka kada ćemo ionako kasnije sve to što je na njenom licu & ustima da razmažemo. Rale, prodavac ploča & moj dobar drugar, maše mi iznutra da uđem. Zadovoljno se kliberi sa druge strane izloga. Snimio je situaciju i zna da mi se živci polako tanje.

Izdaju te sitnice. Prečesto bacam okce na sat, iskusan je to lisac…

S obzirom na to da njegova mimika i mamkanje ne daju rezultata da uđem u radnju, pribegava direktnom napadu. Uzima jednu od ploča i teatralno je prislanja na drugu stranu izloga, da mogu dobro da je osmotrim. Na omotu prepoznajem filigranski rad Rogera Deana i trenutno se ispumpavam k’o bušan balon…

Jeb’o ribu, ionako kasni, stići će… Moram da vidim šta se krije unutar ovog zanimljivog omota.

Nastavite sa čitanjem… “Jazavac”

Jedna od legendarnih anegdota iz rokerskog sveta glasi otprilike ovako:

Pošalje žena Boba Geldofa da kupi bakaluk i ostale potrepštine za ručak. Kao i svaki poslušan muškarac, Geldof ode u nabavku, a u kasapnici sretne svoga ortaka Wilka Johnsona. Tu se pitaju za junačko zdravlje i sir Geldof ostane bez teksta jer se ispostavi da Wilko radi u kasapnici kao mesar.

Tu se Wilko isplače Geldofu na ramenu da je ostao bez pratećeg benda i ugovora za snimanje novog albuma, a on mu obeća da će da mu pomogne.

Rečeno – učinjeno. Geldof ga pozove kao specijalnog gosta na promociju svog novog albuma, popriča malo sa ljudima u svojoj diskografskoj kući i Wilko se sa promocije vrati sa ugovorom za snimanje novog albuma u džepu.

Tako se revitalizovala karijera verovatno najznačajnijeg gitariste engleske pub rock scene.

Nastavite sa čitanjem… “Wilko”

Kaže ekipa s Exita da nam ove godine dovode Suede. Lepo, lepo…

Nastavite sa čitanjem… “Đubre”

Imam jednu tezu o odnosu prema muzici. Ne znam koliko je tačna, a svakako unapred priznajem da je potpuno subjektivna. Bez obzira na te slabosti, izreći ću je, pa neka se rasprava nastavi ako imate drugačiji stav.

Elem: da li vam se ikada desilo da osećate kao da nešto nije u redu sa muzikom koju slušate? Mislim – to što slušate volite, sami ste otkrili, oduvek rado birate i zaklinjete se baš u to, ali u poslednje vreme kao da nešto nedostaje. Kao isprane boje, kao kragna koja vas žulja, kao nekakav šum kome ne možete da odredite izvor, kao neslana supa…

Ako se često osećate tako, tada vam nedostaje živa svirka, dragi moji.

Nastavite sa čitanjem… “Ako vam nedostaje nešto u muzici…”

You’re going to give yourself away
One of these nights

Pre neki dan sam prolazio pored igraonice u komšiluku. U jednom trenutku uši su mi signalizirale poznatu melodiju koja dopire iz nje, pa sam se istoga trenutka ukopao u mestu. Bože blagi, da li ja zaista čujem to što čujem ili me uši varaju?

Uštinem se za svaki slučaj kako bih potvrdio sebi da sam budan i ne sanjam, dok iz igraonice nastavljaju da dopiru zvuci magične gitare Richarda Thompsona.

Nastavite sa čitanjem… “Sponzoruša”