Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Uhvatiše me na prepad, na brzinu:
Ne puštaj ni glasa
ja ću na to složit tercu
prosit dok ne pristaneš
ja ću pozvati ljude
ti se pobrini o vinu
prvi svat da nema pjesme
samo terca na tišinu
Baš fin a cappella uvod, neobičan akcenat, dobri muški & ženski vokali… Dovoljno da me zaintrigira.
Sedimo drugarica i ja sinoć i preslišavamo “Peter Gabriel – Back To Front: Live in Belgrade”, kad dođosmo do “Don’t Give Up”. Kaže Olja: “Lepo, ali niko kao Kejt”. I tako pređosmo na Kejtinu diskografiju, pa se ona namah opseti kako su Placebo obradili onu njenu čuvenu “Running Up That Hill” i tako pređosmo na njihovu plejlistu…
Pa, niko kao Kejt. Ali ima neki šmek.
A dan je tako lijepo počeo… Volim da se prisetim starih, dobrih Parafa, naročito kada je dan loš, kao ovaj današnji. Uspavao sam se, boli me grlo, sinusi su proradili, neću na posao… Umesto jutanje Nesice, pijem neke “konjske” tablete u koje je zapakovan antibiotik. Valjda će malo da popusti, mislim…
E, neće! Zove me posao u nekoliko navrata, psujem u sebi smotance & neznalice i nervozan sam k’o pas, samo što ne ujedam…
O Oasis smo se usput očešali kada smo pomenuli “bitku bendova” u prilogu o Bluru pre nešto više od godinu dana.
Jedna od omiljenih stvari Sir Paula, pritom prograšena za “najbolju ljubavnu pesmu devedesetih” od strane najpoznatije britanske disk džokejke .
When I get to Warwick Avenue
Meet me by the entrance of the tube
Ammie Ann Duffy je tipična predstavnica tzv. “blue-eyed soula”, poznata po svom karakterističnom njanjavo-piskavom glasu, no koji nekako leži uz njene pesme.
Čitaoci Suštine pasijansa me često spopadaju svakakvim pitanjima: Gde, bre, nalaziš one pesme o kojima pišeš? Kada ćeš da napišeš nešto o…? Da li namerno biraš pesme i izvođače za koje niko živi nije čuo? Itd… nikada kraja.
Pišem o pesmama koje volim da slušam ili o onima koje mi se sviđaju. Tačka! 
Bogme, biće još komentara… 
Nastavite sa čitanjem… “Stepenice koje svi (misle da) poznaju”
Hey handsome, have you got the time?
I’ve been watching you since the moment you arrived
A white suit from London and shoes from Paris
Don’t you wanna spend about an hour with me?
Ovi stihovi su san svakog muškarca, ne fantaziraju samo žene. 
A znam barem nekolicinu koji bi na ovakvo dobacivanje potpuno odlepili. I grozničavo krenuli u akciju. Ili privid akcije, pametne žene vešto sve izaranžiraju. 🙂
Žene, batalite naslove Kako osvojiti i zadržati muškarca na sto načina, Muškarac za početnice i slične, zapamtite samo prvi stih ove pesme i smognite snage da ga izgovorite… na bilo kom jeziku. Pa kud pukne, da pukne. 
Posle matorih rokera, evo opet malo crmpurastih curica…
…koje pored toga što su lep prizor za oči imaju i veliki muzički talenat. Kod ove mlade dame to nije slučajno, jer joj je muzika u genima: njeno puno ime je Geetali Norah Jones Shankar.
Danima mi se mota po glavi, a ja nikako da se setim odakle je došla. Mislim, pesma, nema danas lascivnih priča. 🙂 Nisam, iz inata, hteo da uposlim Gugla, hteo sam da se sam setim. I tek tada nastaje problem. Ne zbog godina, već zbog velikog uzorka. Pa pretraživanje onoga u glavi sporo ide. 🙂
Vremenom se čovek navikne na sve to, pa samo pusti program u pozadini i radi druge stvari. Rezultat će, kad-tad, da se pojavi. Nevolja je što se, po pravilu, rezultat pojavi usred nekog drugog posla, pa nastane tarapana: započeti posao treba dovršiti, a misli traže da što pre budu zabeležene, da ne odvrludaju predaleko i zagube se.
Zato, bataljujem sve započeto, može neko vreme da pričeka.
So you finally got what you wanted
You’ve achieved your aim by making me walk in line
Rad Paula Wellera najbolje znam iz perioda dok je vodio The Style Council. No, red je da se malo vratimo korenima.