Tag: muzika za popodne

O svom traumatičnom susretu sa punkom već sam pisao. Srećom, tih zlatnih godina bio sam pretplaćen na Melody Maker. Obično mi je stizao petkom, još uvek je mirisao na štamparsku boju a ja sam bio presrećan što ću ga do ponedeljka pročitati, sve misleći na one koji će ga tek toga dana ugledati na kioscima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pa je onda sledila razmena za New Musical Express sa prijateljem, diskusije o člancima i slušanje nove muzike. Nekoliko dana iščekivanja do novog broja uspevao sam da preživim…

Svet je bio lep.

Nastavite sa čitanjem… “Nema više heroja”

‘Cause it’s gone daddy, gone
The love is gone

Violent Femmes su ponovo aktivni! Posle četvorogodišnje pauze, bend uglavnom nastupa po manjim festivalima, ali smeši nam se novi materijal, koliko čujem

Nastavite sa čitanjem… “Otperjalo je, tato”

Pimadona se nalickala. Bila je uznemirena. Znala je da nešto nije u redu i rekla sebi da treba da se pribere, da se ne bi rasturila na sastavne deliće. Ulica je vrvela od ljudi u potrazi za zabavom, ali samo je ona bila sposobna nekog i da skenja. Zavapila je: Odvedite me negde, na neko dobro mesto, pa ćete da vidite šta je dobra zabava!

Izdržali ste da pročitate, a ništa vam nije jasno?

Tek sada počinje zabava.

Nastavite sa čitanjem… “Divljina”

Water was running; children were running
You were running out of time

Bre, kako smo do sada preskakali najuticajniji post-punk bend svih vremena?

Nastavite sa čitanjem… “Prašnjavi gradovi”

Većina pesama ima priču. Nekada je priča posebna, specifična za određeno vreme i podneblje, a nekada opšta.

Nekada je sasvim lična.

Ova pesma se, baš, odavno nakačila ne mene, i stala u red da o njoj pišem… A nije mi se dalo.

Danas, moram!

Nastavite sa čitanjem… “Plovite, na hiljade”

Pre par dana Valex je pronašao curicu. Pronašao sam i ja jednu, pa da se pohvalim. Doduše, samo za gledanje & slušanje, ali ne mari.

U mom slučaju, za sve je kriva Umetnica. Da nije bilo njene ljubavi prema meni & baroku, ne bih našao ni curicu.

Nastavite sa čitanjem… “Curica”

Izlazim, jutros, iz obližnjeg supermarketa. U rukama kese sa bakalukom. A u njima nešto što moja ćerka zove “luksuzni doručak”. Ne znam baš šta njoj taj izraz znači, meni je bitno da sve to u slast pojede, ali mi se sviđa kako zvuči. Bolje nego Otac – kolac!

Ispred marketa sretnem Komšinicu, na kraju tridesetih ili početku četrdesetih, koja izgleda baš poput žena kakve je Kundera opisivao u svojim romanima. Iskusno muško oko ju je momentalno procenilo na oko 180 centimetara bez štikli… znači taman.

U prolazu, dobaci mi:

– Zdravo, Srce!

Moje srce u grudima zadrhta, u trenutku se preslišah da li sam jutros popio lekove za pritisak, razređivanje krvi, holesterol… i za sve ostalo što mi fali. Sve vreme su mi u glavi njene noge koje kreću, negde, iz ramena… Jebeš to što nije stavila “vrele usne”. Jes’ i da je pomalo zgužvana od (ne)prospavane noći, ne smeta, ionako ide da baci kesu sa đubretom u obližnji kontejner. Al’ njene noge – idu same!

Padoše mi na um Paulina Porižkova, njen muž i ova pesma:

Da se razumemo, sa komšilukom gajim samo dobrosusedske odnose… I ništa više.

Nastavite sa čitanjem… “Zdravo!”

I zbog toga ga mnogo volimo.

Večeras Nigel Kennedy svira na Kolarcu. Neću biti tamo i zbog toga mi je veoma žao. Poštovanje koje imam prema tom čoveku je veliko.

Hajde makar da zakuvamo malo, mada će on večeras svirati dela J.S. Baha i Fatsa Wallera.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Nastavite sa čitanjem… “On je lud. Potpuno lud.”

[pisano one ledene subote, prim.Grba]

Kada sam, jutros, pomolio nos iz kreveta, nije mi se ustajalo. A kamoli pisalo. Valjda Pera Ložač, onaj koji drži ključeve centralnog grejanja u jednom gradu, nije došao na posao. A i što bi: subota je, neradni dan za sve one koji zarađuju novce u javnim službama, a zakon ili nešto drugo što se oslanja na njega jasno kaže da nema grejanja dok ne počne grejna sezona. E, sad, da li je napolju ili u kući temperatura u minusu, nije bitno. Važan je DATUM.

Neko ko je projektovao prostor u kome živim je ostavio rupu u zidu u koju bi trebalo da se utakne sulundar. Nevolja je što se ta rupa nalazi u mojoj kuhinji!? I što se tu nalazi frižider, jedina stvar koja u taj ćošak može da stane i kome je tu, po nekim pravilima arhitekture, mesto. Tako da imam dilemu da li da izbacim frižider napolje, kroz prozor, unesem neku pećku i veselo zagrejem kuhinju. Makar će u njoj biti toplo, ostatak stana je, ionako, odvojen zidom… I tako mogu još dugo.

Sve vam je jasno? Meni nije, što bi rekli KUD Idijoti: Glupost je neuništiva…

A kako nemam izbora, jer smrznuta deca neće duže da mi traju, ostaje mi samo da se svi zagrejemo muzikom.

Nastavite sa čitanjem… “Nagazi gas”

Još uvek nas drže utisci s preksinoćnog koncerta…

Ova curica, pored toga što je pevala prateće vokale Tati, istovremeno je i zapažena “fantasy-pop” čelistkinja sa sopstvenim repertoarom, čiji deo nam je i predstavila pre glavnog dela programa.

Nastavite sa čitanjem… “Dinosaurus”