Tag: muzika za popodne

How can you have pudding if you don’t eat your meat!…

I da završim mini-seriju priloga o koncertima koje pohodimo ove sezone podsećanjem na aktuelno najveći rock spektakl na planeti, koji 1. septembra dolazi i u Beograd. Nažalost, iz razloga koji verovatno ima veze sa premalom brzinom prodaje karata, koncert The Wall Live Rogera Watersa nećemo videti na sceni širokoj 110 metara na Ušću, nego na sceni koja je puka trećina tog gabarita, u beogradskoj Areni. Pa dobro, makar ću da sedim.

Da se prisetimo nedostižno najbolje verzije koncerta The Wall, one održane u Berlinu 21. jula 1990. godine povodom rušenja berlinskog zida… Koje društvo!

Nastavite sa čitanjem… “Samit pod Zidom”

Da nastavim seriju najava koncerata koje pohodim ovog leta.

Ako nas posluži junačko zdravlje, 7. avgusta ćemo se okupiti na malom Kalemegdanu da bismo čuli najvažniji americana band uživo. Dolazi Calexico! To je događaj! E, u to ime, danas imamo dupli tretman.

Nastavite sa čitanjem… “Epski u Nju Orlinzu”

Danas je rođendan jednog od omiljenih klavijaturista onog dela grupe oldwave koja radi na Suštini pasijansa: Rod Argent je rođen 14. juna 1945. Utemeljitelj važnih britanskih grupa The Zombies i Argent, ostavio je ozbiljan trag u muzici šezdesetih i sedamdesetih godina. U to ime, da zapržimo malo.

Nastavite sa čitanjem… “Glavu gore!”

Pa kad sam već zaređao da se hvalim koncertima koje ću da pohodim ovog leta, kako bi bilo da pomenem prvi koji je na redu: Eric Burdon 15. jula u Beogradu. Dolazi čovek da promoviše novi album ‘Til Your River Runs Dry, na kome ima šta da se čuje. Poput ove stvari.

Nastavite sa čitanjem… “Vodurina”

A sad malo klasike. I to one koja razbija kamenje u bubregu.

Moralo je da dođe na red kad-tad: ulazim u zonu za 5. oktobar. Karte za koncert Petera Gabriela nas već čekaju u Zagrebu.

Odvrni te zvučnike.

Nastavite sa čitanjem… “Malj”

U naslovu se nalazi lajtmotiv mog stava o onima koji pričaju da je rock’n’roll mrtav. A pričaju tako samo zato što su nesposobni da prepoznaju šta se to dešava. Tužno je živeti u prošlosti.

Zapravo, lako je objasniti. Samo da postavim primerenu muzičku sliku, pa ću vam objasniti o čemu ja to solim.

Nastavite sa čitanjem… “Šetaj!”

Kratki rubato uvod, odsečna bas linija, poznata orkestrirana tema, kotrljajući zvuk električnog klavira, zvezdana postava muzičara koji se smatraju najboljim intrumentalistima na svetu… Šta bi još muzički sladokusac mogao da poželi?

Čudo jedno kako neki snimci, s godinama, ništa ne izgube na svojoj lepoti i magiji. No, pored uživanja u njegovoj muzici, mene za Deodata vezuje i priča o jednoj strašnoj oluji…

Nastavite sa čitanjem… “Tako je govorio Zaratustra”

U stara, dobra vremena, početak juna bio je obeležen grozničavim razmišljanjem gde će se letovati. Od tada, mnogo toga se promenilo. Ove godine većina ljudi, pritisnuta problemom kako sačuvati vlastiti život, i ne razmišlja o tome. Kada nema pravog mora, dobro je i virtuelno. Sunca, koje nam ovih dana tako nedostaje, i razbibrige nikada nije dovoljno.

Prijateljstvo nekadašnjeg Idola, Vlade Divljana, sa nekadašnjim članovima grupe Film, Maxom Juričićem, Marinom Pelajićem i Jurijem Novoselićem, traje još od zajedničke turneje njihovih matičnih bendova. Svedoci kažu da su se urnebesno zabavljali, a tada uspostavljeno prijateljstvo nije se pokvarilo i tokom proteklih decenija.

Nastavite sa čitanjem… “Vodim te na more”

Neki ljudi baš nemaju sreće u životu. Kao ovaj dvojac iz današnje priče. Jedan je napisao fantastičnu pesmu, a drugi ju je proslavio i u naponu stvaralačke snage naprasno preminuo.

U svakoj knjizi koja se bavi istorijom popularne muzike pročitaćete da je Robert Palmer bio veliki pevač izuzetnih glasovnih mogućnosti. Jedan od najvećih koje je Engleska ikada dala. Čovek izuzetnog šarma, lepote i stila, koji je vešto mešao različite muzičke žanrove na svojim albumima i uvek, po pravilu, okupljao svetsku muzičku elitu da mu pravi pesme i svira na snimcima. No, on je danas samo povod za jednu drugu priču.

Nastavite sa čitanjem… “Težak slučaj zaljubljenosti”

Samo pominjanje harmonike, među ljudima koji neguju svoje zulufe kao životni stav i posvećenost muzici koju vole, izaziva grimasu gadljivosti na licu ili visoko podignute obrve. Valjda su im dozlogrdile prevelike doze ovog instrumenta koje svakodnevno susreću na ovom našem podneblju. No, ne mora uvek da bude tako.

Ovo je muzika koja se zove Zydeco . Izvode je potomci Kreolaca, robova iz jugozapadne Luizijane, teritorije koja je pre dva veka bile kolonija Francuske i Španije, a možemo samo da nagađamo ko je još tu umešao svoje prste i još neke delove tela. 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Nisi ti za mene”