Tag: muzika za popodne

Tematske kompilacije su zgodan način da se upoznamo sa nekim muzičkim pravcem i popunimo rupe u sećanju. Gledajući unazad, kroz moje ruke ih je prošlo bezbroj – neke su bile dobre, a neke očajne jer je na njih stavljano svašta, tek da se popuni prostor, možda uz nekoliko poznatih pesama koje je trebalo da posluže kao mamac. Američka kompanija Rhino, aktivna od kraja sedamdesetih, specijalizovala se za pravljenje kompilacija i iz dosadašnjeg iskustva mogu samo da konstatujem da su njihova izdanja brižljivo osmišljena i, uglavnom, bez većih falinki.

Ako vidite njihov potpis na omotu, sa velikom dozom sigurnosti možete da budete sigurni da ćete dobiti pravu informaciju o izvođačima i korektnu nadoknadu za uloženi novac.

Nastavite sa čitanjem… “Svašta sam sanjao protekle noći”

Francuska važi za državu sa bogatim muzičkim nasleđem. Šta to vredi kada skoro nikada ne zalazim na njihovu scenu. Nemam predrasude prema šansonama, njihovoj pop muzici, rocku, odslušao sam nekoliko fantastičnih prog-rock ostvarenja njihovih grupa koji imaju specifični šmek – jezička barijera je suviše velika da bi me privlačili.

Kako da ih slušam kada ne znam o čemu pevaju.

Nastavite sa čitanjem… “Sluga”

Nekako je sve kvrcnulo odjednom: niz asocijacija koje su me dovele do istog ishodišta… Počelo je tokom kasnog prepodneva, kada mi je na pijaci, ko zna iz kog pravca, poznata muzička fraza okrznula uho. A nekoliko minuta potom, prošao sam pored mesta na kojem sam pohodio prvi rock koncert u životu.

Vreme je za muziku. Predlažem da zastanete na desetak minuta iništa dugo ne radite, nego da slušate. Samo mali procenat redovnih posetilaca Suštine pasijansa razume mađarski jezik, ali to ovog časa nije bitno: dopustite muzici da vas uvuče i sanjarite o temi.

Nastavite sa čitanjem… “Kradljivac vremena”

Malecni deo engleske scene čine muzičari koji se čvrsto drže svojih uzora oslonjenih na folk/prog/rock muziku koja je bila popularna pre nekoliko decenija. Oni ne izmišljaju ništa novo niti epohalno, ali ono što rade – rade dobro. Na blogu smo u više navrata spominjali grupu Mosly Autumn koja dosledno i ubedljivo neguje pomenutu tradiciju, a uzgred se nakupilo i nekoliko njihovih derivata i spin off projekata koji su muzički jako upečatljivi. Naravno, ovakve stvari nisu zanimljive velikim diskografskim kućama, jer nikada neće napraviti veliki novac. Zato se takvi albumi izdaju za male etikete, što nama slušaocima stvara probleme da dođemo do nosača zvuka.

Ipak, nekako uspevamo da se izborimo i sa tim problemom.

Nastavite sa čitanjem… “Ostrvo”

The Sun machine is coming down and we’re gonna have a party.

Šta da vam pričam, grešna mi duša: navukao sam se na TV seriju Berlin Station. Počelo je tako što sam pogledao najavu na Cevki, pa sam poželeo da proverim hoću li prepoznati mesta u Berlinu koja sam proletos posetio. I onda mi je tetka iz Kalinjingrada poslala paket sa Divdž… sa video kasetama, pa sam ih odgledao odjednom za jedan vikend (engr: bindžovao sam seriju).

…Pa sam u slast prepoznao mnogo mesta u Berlinu, uključujući neke male trgove i ulice u Kreuzbergu. Pa mi se dopala priča, špijunsko-detektivske teme su moj guilty pleasure u časovima kad je vlasno isključiti mozak. Onda mi je bila po volji gluma nekih likova, u prvom redu me je opčinio fenomenalni Rhys Ifans. Pa mi se dopalo što se u uvodnoj špici koristi “I’m Afraid of Americans“, a u svakoj epizodi još po jedna pesma Davida Bowiea.

A onda epilog u poslednjoj epizodi i potpuno neverovatno uklapanje onog hipnotičkog refrena sa prvog albuma… Preporučujem vam slušalice za sledeće slušanje.

Nastavite sa čitanjem… “Besplatan festival (koji traje već decenijama)”

U krugovima muzičkih zaluđenika stalno se vrte priče o “izgubljenim” albumima i izvođačima za koje nikada nisam čuo. Normalno, takve priče golicaju maštu i pumpaju adrenalnin svakome ozbiljnom kolekcionaru. Oni retki srećnici koji su u posedu takvih snimaka dele informacije na kašićicu, cene takvih albuma su astronomske i mere se hiljadama dolara, ali na kraju proradi solidarnost i snimci “procure”…

Doduše, često se desi da neki od tih rariteta i eksluziviteta postanu razočaravajuće iskustvo.

Nastavite sa čitanjem… “Iskreno vaš…”

Vreme je da se podsetimo danas pomalo zaboravljene reči. Solidarnost, šta to beše? Nije li to naša sposobnost da se poistovetimo sa uspesima ili neuspesima drugih ljudi, da pokažemo spremnost da im pomognemo ili da uživamo zajedno sa njima kada ostvare nešto dobro? Ili da se držimo kao pijan plota sebičluka kojim nam poslednjih decenija mediji ispiraju mozgove.

Osvestimo se na vreme, da nam neko drugi ne bi bio kriv.

Nastavite sa čitanjem… “Šašava Meri”

Hush, hush
I thought I heard her calling my name now

U ciklusu pesama koje su proslavile druge verzije osim onih koje su snimili njihovi autori, neće vas iznenaditi sama pesma, koju verovatno poznajete odavno. Verovatno će vas iznenaditi činjenica da ste mislili da je osnovna ona verzija koju znate. A tu distorziju je izazvala perspektiva vremena: matična verazija jeste bila popularna u svoje vreme…

Ako ćemo pošteno, i ja sam tako mislio donedavno.

Nastavite sa čitanjem… “Pst!”