Tag: muzika za popodne

„That’s really a strange choice you have there“, reče mi prodavac u Roxy Music Shopu usred Bratislave.

Eh, cela ta nabavka krenula je od starta naopako – od nekih 6 prodavnica ploča u gradu njih tri rade tek od 2 popodne, taman u doba kada je trebalo da sam nekoliko hiljada stopa iznad u vazdušnom prostoru. Od preostale tri, prva ne radi zbog novogodišnjeg popisa. OK, sledeća je 5 minuta peške dalje, ništa strašno… sem što ni ona ne radi iz istog razloga. Do poslednje prodavnice treba mi još desetak minuta, što obično nije komplikacija – no, obično ne kotrljam prepun putni kofer čiji točkići zapinju međ’ kamenim kockama kojima je popločan čitav taj deo grada.

Sve muke nestaju kada ukapiram da prodavnica radi, i da ima izloženih nekih par stotina ploča… što ponovo prelazi u razočarenje nekoliko minuta i nekoliko desetina pregledanih omota kasnije – preko 90% ponude je isključivo heavy metal i ponešto prog rock. Aman! Ipak uspevam da izvučem tri albuma kojima sam se baš obradovao te ih predajem prodavcu koji me začuđeno gleda i izgovara onu rečenicu s početka.

Nastavite sa čitanjem… “‘Odaj ‘vako”

Ime Grega Laswella se sporadično pojavljivalo po songwriterskim portalima dovoljno dugo da ga primetim. No, nisam se ni malo trznuo, jer takvih tipova napolju ima koliko hoćeš, a često se dešava da posle slušanja nekoga od njih i čitanja recenzije pesama i albuma pomislim da smo pisac afirmativnog teksta i ja slušali potpuno različite stvari. No, Laswellovo ime se poslednjih nekoliko godina počelo često viđati i na odjavnim špicama jako popularnih američkih serija, što mi je na neki način sugerisalo da oko njegove muzike ima nečega.

Znam da to može da bude samo navlakuša, jer producenti serija ne žele da plaćaju autorska prava viđenim autorima, al’ pomislih da nemam šta da izgubim sem malo slobodnog vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Borba za tebe”

“Poslušaj ovo”, reče Marinko, “ja ovo slušam već dvanaesti put i ne mogu da prestanem.”

I klikne na link na Cevki ka ovoj izvedbi.

“Ma, slušaj ti ludaka šta radi sa Hammond krmačom! Leti perje, jbte!”

Eh, moj Marinko… Godinama već delimo raznu muziku koju svira ovaj čovek. I opet se čudimo tom ludilu. Može biti da je to zbog sve one rakije koju smo noćima zajedno pili slušajući tu muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Čovek koji je dresirao krmaču”

U balkanskom mentalnom sklopu uloga “desne ruke” je, najčešće, potcenjena. Umesto da hvale takvog čoveka koji je nekome dobar prijatelj i oslonac u bilo kakvom poslu, dokoni kibiceri će cinično komentarisati: “Nije dovoljno dobar da bude glavni.”

U muzičkom svetu mnoge “desne ruke” su u dugogodišnjoj simbiozi sa glavnim gazdama, a nije retkost da imaju i paralelnu, sopstvenu, karijeru.

Nastavite sa čitanjem… “Poskoči i osvrni se oko sebe”

Svi se nerado sećamo 1999. godine. Znamo i zašto. Neki današnji Samuraji su, poput mene, izigravali “legitimne ciljeve” u odbrani Otadžbine po ko zna kakvim budžacima, ali smo se, srećom, iz te zajebancije svi vratili u komadu. Doduše, patio sam zbog gubitka već ugovorenog posla koji bi mi u tom trenutku doneo bar par desetina hiljada u čvrstoj valuti, ali sam bio srećan — glava bila na ramenima.

Povratak u realnost nije bio lak i jednostavan. Niko se ne oseća prijatno kada mu je na telu nacrtana meta.

Nastavite sa čitanjem… “Santiago”

Empirijski je utvrđeno da sinhronicitet čini temeljni princip Suštine pasijansa. Kad god se desi nešto što neiskusni nazivaju koincidencijom, dobro se provedemo; na stranu to što ponešto usput i naučimo. Današnji naslov je upravo posledica sinhroniciteta, a do njega me je dovelo saznanje da samo Zoća Peacock i ja skoro istovremeno spremali priloge o dvojici velikih muzičkih ikona grada Njujorka. On juče o Paulu Simonu, a ja danas o Billyju Joelu.

Zapravo, prva paralela nije grad koji je ključno obojio muziku dvojice stvaralaca. Najvažniji zajednički imenitelj je, naravno, fantastična muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Kako izgleda biti ikona Njujorka”

Nedavno sam na nekom portalu čitao recenziju poslednjeg albuma Stranger to Stranger (2016) Paula Simona. Očigledno mlađani autor teksta nije imao nekih zamerki ovom, inače odličnom, ostvarenju, ali je potpuno uprskao motku rečenicom koja je trebalo da bude poenta na kraju teksta. A ona, otprilike, glasi: “Ovo je muzika koju slušaju matorci.”

Izgleda mi da mu je bilo mrsko da sasluša i ostatak Simonovog velikog i kvalitetnog opusa, pa je nasumično ispalio metak u njega, ne shvatajući da je pogodio sopstvenu nogu.

Nastavite sa čitanjem… “50 načina da napustiš ljubavnika”

Nedavno je jedan moj prijatelj na FejZbuku okačio fotku s početka osamdesetih. Iako neke prisutne ne mogu više da prepoznam, dobrih desetak minuta sam zurio u sliku i slatko se smejao tadašnjem stylingu – kožne jakne, tesne farmerke, natapirane frizure…

Imali smo utisak da izgledamo opako.

Nastavite sa čitanjem… “Reci toj ćurki da zaveže”

Optimisti među nama svakodnevno govore da živimo u vremenu velikih promena i da zbog toga trebalo da budemo srećni jer nas čeka svetla budućnost. Nemam ništa protiv takvog pristupa, ali imam par amandmana. Velike promene traju predugo za moj ukus, a svima nama je, očigledno, sve gore.

Zbog toga se neprestano pitam: zašto smo uopšte išta menjali kada nam je već bilo dobro?

Nastavite sa čitanjem… “Reka”