Tag: muzika za popodne

Conquistadora

Nedavno je neko moje društvo odlučilo da napravi žurku. Party smile Kao u stara vremena, rekli su, što je podrazumevalo puno toga na šta nekada nismo morali da obraćamo pažnju: osloboditi se dece, unučića, posle, mobilnih telefona… Nekadašnje ribetine su demonstrirale zavidnu veštinu u pripremanju mezetluka, a višak vremena su provele u doterivanju stylinga – svaka od njih se potrudila da pokuša da izbriše makar deceniju iz krštenice. Girl

Muški su, za razliku od njih, bili uobičajeno nemarni, sretni što su se oslobodili odela i kravata. Boy Cuganje nam je slabo išlo – nema te jetre koja će da se podmladi. Sick smile

Nastavite sa čitanjem… “Conquistadora”

Месојеђе

Карневал је она зимска светковина кад ваља (јести) месо, дакле крај тамо неког поста. Другови чланови ће ваљда већ знати кад је то, све ми се чини негде фебруара, кад ваља обновити шта се из тела излучило током зиме. Дакле удри бригу на весеље.

У случају моје треће Италијанке у овој мешњи, и колико се ја уопште дознајем у тај језик, она пати јер је њему све карневал. Он се забавља, она сузе лије, оће д’умре. Мада овде не изгледа нарочито тужно, напротив:

Хм, штета што ово видим први пут, или је и то ко зна зашто добро. Јер бих се дефинитивно напалио, нема везе што сам тада био поприлично малолетан.

Nastavite sa čitanjem… “Месојеђе”

Драговићу мој…

Дакле саставићу три Италијанке (значи обећао сам и једну за сутра, или кад стигнем током овог распуста), иако баш не волим то по систему тројки, ем је распарено ем није неки округао број, боље би било четири или осам…

Немам појма шта је то Мина и да ли је њено дружење са Лучом Батистијем ишло даље од заједничких наступа, и колико она пева његових ствари, и ко је ту с ким и како повезан. Мени је довољно да ми је ово трајно на плејлисти, онако за севап & севдах.

Нит је нека рокерка, нит је мој тип. Овај снимак је занимљив утолико што су још и те 1971. на РАИју имали боју, од које је нешто мало остало на овом снимку (изгледа намерно). Плејбек убада очајно, глумата такође, шминка… је ли могуће да је тада та количина била нормална? Леле…

Nastavite sa čitanjem… “Драговићу мој…”

Нина нана… осим што није

Ово сам обећао себи да ћу једном, па ево саћу.

Од осамдесетих ми је остало то да се као слабо сећам да је нешто уопште било, међутим мало мало па ми наиђе нешто из тог времена, па испадне да је тога било ихај и фртаљ. Например ово.

Кад чујем “Ђана Нанини” то ми дође као нешто за успављивање, као “Иванина нана” (што му можда и јесте исто, у неку руку). А није уопште. Волим ове италијанске ствари јер имају богату мелодију, са распоном у који би стала бар три-четири данашња хита.

Nastavite sa čitanjem… “Нина нана… осим што није”

Božićne diskografske čarolije

Kakve god da vas misli opsedaju, koja god muka da vas tišti, želimo vam da prođe i da do vašeg srca tokom prazničnog perioda dođe ono zrnce radosti koje zaslužujete. I bez obzira da li slavite Božić, ovaj ili onaj, Novu godinu, ovu ili onu, ovaj ili onaj svetac – ili prosto prepuštate da kalendar učini svoje, dobro bi bilo da prihvatite malo te atmosfere.

Najzad, ako je Shane MacGowan mogao ovoliko da se potrudi, možete i vi.

Nastavite sa čitanjem… “Božićne diskografske čarolije”

Boli

Ne mogavši da se izbori sa ćorsokakom u koji su, krajem sedamdesetih, sve grupe simfonijskog rocka upale pod agresivnim pritiskom punka i new wavea, grupa Emerson, Lake & Palmer je 1978. godine rešila da napravi predah. Bila je to dobra prilika da Greg Lake, pevač moćnog glasa, krene u solističku karijeru. Kako je na svakom od albuma matične grupe on imao autorsku pesmu koja je odudarala od ostalog repertoara koji su svirali, publika je već bila spremna na set grandioznih balada koje se pamte.

Lake je imao sasvim nešto drugo na pameti.

Nastavite sa čitanjem… “Boli”

Ни налик другима

На ову сам песму био скоро заборавио. Није да је нисам сто година чуо – трајно ми је закована у плејлисту – него сам се увелико навикао на њу. Међутим, има и ко се није навикао, јер… ипак је то некакво изненађење. Стварно су тотално друкчији од других.

Овај снимак је можда најближи оригиналу, који више не умем да нађем. Ко зна, можда више ни не постоји. Препоручујем да се погледају и одслушају и остали снимци са ове листе, јер ова песма има истински култни статус. Нема ко је није извео, и то у време кад и бенд клинаца из подрума месне заједнице сматра да мора да свира своје ствари.

Nastavite sa čitanjem… “Ни налик другима”

Ona je žena

U mladosti entuzijazma nikada ne nedostaje, a neke od stvari koje tada uradimo graniče se sa ludošću. Dobo pamtim jednu od njih koju su moji prijatelji uradili – seli su u rasklimatani Spaček i uputili se ka Ujedinjenom Kraljevstvu. Želeli su da osete duh rock & rolla na licu mesta i donesu nešto muzike za degustaciju.

Bila je 1975. godina, stega Partije je već bila popustila, a zakasneli duh promena koje su se u svetu već desile nekoliko godina ranije prosto je pozivao na ovakvu avanturu.

Nastavite sa čitanjem… “Ona je žena”