Tag: rip

Plakaću na kiši

Gerry Goffin (11.02.1939. – 19.06.2014.)

I’ll never let you see
The way my broken heart is hurting me
I’ve got my pride and I know how to hide
All the sorrow and pain
I’ll do my crying in the rain

Čitaoci koji redovno prate ovu rubriku sigurno su primetili da nekada uopšte ne razmatram tekstove pesma. U današnjoj muzičkoj hiperprodukciji, tekst najčešće služi da pevač ima šta da peva. Još gora varijanta je kada se tekstopisac trudi da bude pametan, a najgore je kada pametuje o temi onako kako bi to Mali Perica uradio. To je najbolji način da se upropasti i muzički dobra pesma.

Ali kada se sklopi dobar tekst koji može da živi i sam za sebe i upari sa odgovarajućom muzikom, dobiju se antologijske pesme.

Mnogi od velikih muzičara su i sjajni tekstopisci koji znaju da ispričaju jasnu priču od početka do kraja. S druge strane, postoji i jedan uzan krug tekstopisaca koji koji se smatraju neformalnim članovima grupa ili desnom rukom pojedinih autora (Keith Reed za Procol Harum, Peter Sinfield za King Crimson, Bernie Taupin za Eltona Johna, samo su neki od najpoznatijih). I nikada nisam imao utisak da su hendikepirani time ili bili manje uvažavani zato što ih publika nije smatrala “pravim” pesnicima.

Nastavite sa čitanjem… “Plakaću na kiši”

Timoti Džon Bajford (1941-2014)

Suština pasijansa upućuje tužno zbogom Velikom Majstoru.

Timoti Džon Bajford (1941-2014)

Bila je privilegija odrastati uz “Neven” i “Poletarac”, u vreme kada dečije TV serije nisu ni počinjale niti se završavale reklamama, a kamoli da su bile njima prekidane. Timoti Džon Bajford je uspeo da dotakne suštinu na način koji nije uspeo nikome pre njega niti posle njega.

Gabriel García Márquez (1927–2014)

Suština pasijansa se oprašta od omiljenog pisca.

Gabriel García Márquez (1927–2014)

…Nevolja je bila u tome što je kiša sve sluđivala, remetila i nagrizala, tako da bi među zupcima najjalovijih mašina izraslo cveće ako ne bi bilo podmazivano svaka tri dana, oksidirali bi konci brokata i buđ bi se zapatila na mokrom rublju. Vazduh je bio toliko vlažan da su ribe ploveći mogle da uđu kroz vrata i iziđu kroz prozor.

Sto godina samoće (1967)

Bye Bye, Love: Phil Everly (1939 – 2014)

Tek toliko da ne prođe neprimećeno.

Mlađa polovina The Everly Brothersa, Phil, otišao je na Neko Bolje Mesto. Moj prijatelj Steva bi vam svašta napričao o njima, ali je i on tamo. Sad smile

Pomenuću samo par uzgrednih sitnica.

Nastavite sa čitanjem… “Bye Bye, Love: Phil Everly (1939 – 2014)”

Hvala ti, Planče, plutaj u miru…

Danas će svemirska opservatorija koja je dobila ime po poznatom fizičaru Maxu Plancku otići u zasluženu penziju. Njeni tvorci iz European Space Agency, na prigodnoj ceremoniji, poslaće poslednju komandu koja će je usmeriti ka lokaciji blizu Sunca, na bezbednoj udaljenosti od orbita Zemlje i Meseca, gde će čamiti narednih par stotina godina.

Pre četiri dana, tokom kratke foto-šetnje s Grbom i Oljom po Kikindi, domaćin nam je ispričao lokalnu šalu o zaposlenom u gradskom Narodnom muzeju koji je, kada su ga pitali koliko su stare kosti mamuta koje su tamo izložene, izjavio: “500.000 godina i dva meseca”. Na iznenađenje sagovornika kako su uspeli tako precizno da datiraju, ovaj je ko iz topa odgovorio: “Bile su stare 500.000 godina kad sam se ja zaposlio, a ovde radim puna dva meseca”. Smile

Nastavite sa čitanjem… “Hvala ti, Planče, plutaj u miru…”