Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sve nešto mislim… Bilo je vreme kad je vazduh bio čist, seks prljav, a na televiziji su mogli da nastupe samo oni koji doista nešto i umeju da pokažu, a da to nije napravljeno od silikona i montirano ispod kože.
I kao što rekoh… No, Larry Griswold je bio legenda sa nadimkom The Diving Fool. Sad znamo zašto. A koliki se rad krije iza ove predstave, ostaje samo da pretpostavljamo.
Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu.
– * –
Ivan Ivanovič Susanjin (upravo ona istorijska ličnost, koja je svoj život dala za cara i kasnije bila opevana u Glinkinoj operi) navratio jednom u rusku krčmu, seo za sto, i zatražio krmenadlu. Dok je gazda pekao krmenadlu, Ivan Ivanovič je zubima zagrizao svoju bradu i zamislio se; imao je takav običaj.
Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu. Ivan Ivanovič je bio gladan i, po običaju toga vremena, uhvati krmenadlu rukama i poče da je jede. Ali, žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je tako halapljivo navalio na krmenadlu, da je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.
I eto, baš ovde se i desila nezgoda, jer nije prošlo ni petnaest trenutaka, a u trbuhu Ivana Ivanoviča počeli su jaki grčevi. Ivan Ivanovič odskoči od stola i pojuri na dvorište. Gazda je bio povikao Ivanu Ivanoviču: “Gledaj, kako ti je iščupana brada”. Ali, Ivan Ivanovič je, ne obraćajući ni na šta pažnju, bio već istrčao na dvorište.
Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni sa kim da razgovara.
– * –
U lov su pošla šestorica, a vratila su se samo četvorica.
Dvojica se nisu vratila.
Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.
Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni s kim da razgovara. Kozlov je uporno pratio u stopu Oknova i dosađivao mu je raznim pitanjima, čime je Oknova i izveo iz takta.
Kozlov: Hoćeš li da zapališ?
Oknov: Ne.
Kozlov: Hoćeš li da ti donesem, eno, onu tamo stvar?
Oknov: Ne.
Kozlov: Možda hoćeš da ti ispričam nešto smešno?
Oknov: Ne.
Kozlov: Pa, hoćeš li da piješ? Eto, imam ovde čaj sa konjakom.
Svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.
– * –
Markov je skinuo čizme i, uzdahnuvši, legao na divan.
On je želeo da spava, ali, čim je sklopio oči, želja za snom smesta je minula. Markov je otvorio oči i posegnuo za knjigom. Ali san ga je opet obuzeo, i, ne dosegnuvši knjigu, Markov je legao i opet sklopio oči. Ali samo što su se oči sklopile, san je opet odleteo, i svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.
Dugo se Markov mučio, ne znajući šta da radi: da spava ili da bdi? Napokon, izmučivši se i omrznuvši samoga sebe i svoju sobu, Markov je obukao kaput, stavio šešir, uzeo u ruku štap i izašao na ulicu. Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.
Ulazeći u sobu, osetio je u telu ugodan zamor i zaželeo je da spava. Ali, samo što je legao na divan i sklopio oči, san je smesta nestao.
S besom je Makarov skočio s divana i, bez kape i kaputa, pojurio je u pravcu Tavričeskog vrta.
1936-1937.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Ako nemate desetak minuta, ne započinjite sad. Ali svakako pokušajte da pogledate ovaj film o tome kako je fotografija promenila čoveka. Ah, da: i oprostite mu na egzibicionizmu prvih minut i po. Sačekajte da počne pravi deo, negde na 1:33.
Da, fotografija može da bude i pokretna. Nije valjda da niste to znali? To je sigurno zato što niste gledali filmove Andreja Tarkovskog. Inače biste znali i te kako.
Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.
– * –
Drug Koškin je igrao oko druga Maškina.
Drug Maškin je pratio pogledom druga Koškina.
Drug Koškin je uvredljivo odmahivao i odvratno krivio noge.
Drug Maškin se namrštio.
Drug Koškin je mrdnuo trbuhom i trupnuo desnom nogom.
Drug Maškin je vrisnuo i skočio na druga Koškina.
Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.
Drug Maškin je udario pesnicom po glavi druga Koškina.
Drug Koškin je vrisnuo i pao četvoronoške.
Drug Maškin je maznuo druga Koškina nogom ispod trbuha i još jedanput ga udario pesnicom po potiljku.
Drug Koškin se izvalio na pod i umro.
Maškin je ubio Koškina.
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
King Kong je jedna od najpoznatijih filmskih arhetipa. Danas je 79 godina od prve premijere filma…
Film “King Kong” je prvi put prikazan 2. marta 1933, u dvorani Radio City Music Hall u Njujorku. Momentalno uspešan, film se poigrava sa starom paradigmom “lepotica i zver”, u prilično benastoj, ali nekako naivno zavodljivoj priči kojoj ne možete odoleti.
Uvek ću se pitati o čemu su razmišljali autori spektakla u kome je uhvaćeni Kong glavna atrakcija. Taj detalj u priči je toliko naivan da nemam reči. A opet, ovo dođe nešto kao filmovi o Džejmsu Bondu – znaš da je glupo k’o noć, ali i dalje gledaš i opet ti lepo. Bar znaš da je foliranje, a ne budalaština pod maskom remek-dela, poput onog sirotog Hari-Poter-Harija. 
Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.
– * –
Koratigin dođe do Tikakejeva i ne zateče ga kod kuće.
A Tikakejev je u to vreme bio u radnji i kupovao šećer, meso i krastavce.
Koratigin se neko vreme muvao pokraj Tikakejevljevih vrata i spremio se već da mu napiše poruku, kad odjednom gle, ide lično Tikakejev i nosi u rukama ceger.
Koratigin ugleda Tikakejeva i viče mu:
– A ja vas čekam već čitav sat!
– Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.
Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (22): Šta sada prodaju u radnjama”
Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.
– * –
Leto. Pisaći sto. Desno su vrata. Na zidu slika. Na slici nacrtan konj, a u konjskim zubima Ciganin. Olga Petrovna cepa drva. Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.
Olga Petrovna (udara sekirčinom po cepanici, koja, međutim, neće nimalo da se rascepi).
Jevdokim Osipovič: Tok!
Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).
Jevdokim Osipovič: Tok!
Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).
Ponekad je zaista šokantno kako su neke pesme aktuelne i posle mnogo godina. Zamislite da je pesnik ovo napisao pre tri dana. Šta biste rekli na to?
Volite li Crnjanskog?
КУГА
Милош Црњански
Ники Бартуловићу
Свеједно родиш ли сина или кћер
у славу покољења.
Укус се мења, укус се мења:
не мења се човек и кер.