Month: August 2011

Fotografija dana, 25. avgust 2011

Ovo je jedna od onih koje sam odavno planirao da izvedem. A na kraju, trebalo mi je tričavih pet minuta za celu sesiju i jedva petnaestak minuta za obradu i konačni izbor…

Odavno nemam gramofon u upotrebi. Zapravo, imam gramofon, jednu (možda još uvek ispravnu) Tosku 20, eno je u Ali-Babinoj pećini ispod stepeništa. A ploče i dalje držim u istoj stalaži, namenski izrađenoj pre 25 godina, koja je deo plakara u sobi. Za razliku od nekih svojih drugara, nisam kapitulirao pred zahtevom slatke ženice da se to izbaci iz kuće. Pride, Jasna je stvarno ispala drugar, pa je moje insistiranje da taj prvi razgovor o dislokaciji ploča ujedno bude i poslednji prihvatila s razumevanjem.

Odavno se kanim da se iskušam u fotografisanju površine gramofonske ploče. I tako, večeras sam se najzad prihvatio posla.

Fotografija dana za 25. avgust 2011.

Nije bilo teško: znao sam da ću raditi izbliza i da će makro režim sabiti dubinsku oštrinu na vrlo mali prostor; trudio sam se da to bude, otprilike, sredina zone rilni. Trebalo mi je dodatno osvetljenje da bih izveo traku svetla kako sam poželeo; za tu svrhu sam upotrebio LED lampu za bicikl (uočite pet traka u donjem levom uglu – to su odsjaji pet dioda). Namestio sam da se lepo vidi logotip produkcijske kuće Harvest, namestio odloženu ekspoziciju da ne bih kompromitovao sporu ekspoziciju okidanjem – i to je bilo to.

U postprodukciji, osim izreza koji su bili razni u osam ekspozicija koje sam napravio, malo sam toga menjao; na ovoj odabranoj, izbacio sam plavu boju koja je nastala prelamanjem LED svetla na rilnama, malo sam utišao najsvetlije delove slike, tek-tek sam izoštrio scenu da bi fokusirani deo bio još izraženiji i to je bilo sve. S obzirom na resurse kojima raspolažem, mišn absolutli akomplišd. Jednog dana kad budem imao pravi makro objektiv na pravom fotoaparatu, pokušaću opet. Nerd smile

Ah, da…

Pošto će se naći neko da pita koja je to ploča, hajde da predupredim dileme. To je ova. Note

Džepno višenamensko sokoćalo

Ovo se ne viđa svaki dan. Ma šta: ja ovo vidim prvi put.

Kao reakciju na moj prilog sa švajcarskim nožem koji je bio fotka dana prekjuče, moj stari prijatelj i tzv. Komšija (namerno pisano velikom slovom), pride i imenjak nDragan (a u potpisima na Suštini pasijansa D.R. Fairday), prijavio je u komentaru sledeće:

Него, имам једну сличну алатку, видећеш је првом приликом, величине картице, а са футролом. Обичан комад љутог челика, ал’ изрезбарен тако да на себи има, да видимо: нож, одвијач, отварач за лименке, кључеве за шест величина матица, тестерицу, лењир (од свега 4цм), угломер (баждарен на пи осмине) и отварач за пиво, те још пар прореза непознате намене. Носим то у задњем џепу, и веровао или не, досад је итекако добро дошло више пута.

Šta sam mogao, nego da tražim fotku tog čuda. I ne budi lenj, Komšija mi je večeras udovoljio. Pa, izvol’te:

Ha! Nema krstak!

Nema krstak, ali nema veze! Just kidding Čudno čudo! Liči da ga vredi imati pri ruci u svaka doba! Nisam se raspitivao oko detalja nabavke i upotrebe. No, Komšija će već naći za shodno (ili neće) da dopuni ovaj prikaz daljim podacima i komentarima. Isto važi i za one koji imaju pitanja: postavite ih u komentaru, a nDragan će vam izvesno odgovoriti.

(tnx nDragan)

Kako uspeti uprkos obrazovanju

Moram da vam skrenem pažnju, bitno je.

Nailazeći na zanimljiv skup članaka o obrazovanju u časopisu “Vreme”, Boris, stalni posetilac i budno oko Suštine pasijansa, poželeo je da priloži link ka PDF verziji na netu. Umesto da me isprovocira na novu temu, a ja za probleme u obrazovanju uvek imam sluha, Boris se setio jednog starog priloga u kome citiram Igora Rilla, glodura srpskog izdanja časopisa National Geographic.

Sadržaj tih članaka je suviše važan da bih ga prepustio vašoj (ponekad škrbavoj) pažnji u arhivi komentara u starim prilozima. Zato vam savetujem da ih pročitate. Sad. Odmah.

Evo linka: http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1077obr.pdf

Obrazovanje ili propast.. Hm... Obrazovanje? Propast? ILI?...

U šta se ovaj svet pretvorio, ovog časa bih mogao da opisujem isključivo primenom vaskolike palete termina iz srpskog mitološkog rečnika (kasnije je deo tog korpusa prenet u onaj patetični srpski poslovni rečnik, koji nije ni blizu primeren svakoj prilici). A nešto mi naspelo da danas budem pristojan; ‘beš mi sve ako znam koji mi je andrak.

Uzgred budi rečeno… Važi za Borisa, a važi i za druge: kad naletite na ovako važne teme, tresnite mi ličnu poruku na adresu koju znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info]. Zar mislite da ću ignorisati valjane predloge za prilog ili komentar? Dakako da neću.

…Uostalom, ja još trpim traume od one epizode koju sam opisao u komentaru na stari prilog.

(tnx Boris)

Dokaz izvučen iz filma

Nova dimenzija legendarnog Kjubrikovog filma: scena se koristi kao dokaz na sudu!

Steve Jobs se povlači. Opet. Možda je poslednji put.Najaktuelnija priča koja se tiče kompanije Apple Inc. je ona o povlačenju Stiva Džobsa sa kormila firme. Pa dobro, baš me briga za to. Čovek je ispunio svoju viziju, očigledno, uspeo je da prenese kult ličnosti u kult tehnike – a Mac evangelisti mi ponekad zaista izgledaju kao sledbenici kulta, samo im još fale “Kula stražara” i marketing od vrata do vrata – i to će biti tako kako će biti.

Želim dobro zdravlje čoveku. Nadam se da će uspeti da ga kupi svim onim i te kako zarađenim novcem. U Americi drugačije ne biva: ko može da plati, preživi.

Harizma Stiva Džobsa je jedno, a paranoja kompanije sasvim drugo. Mnogi su primetili neverovatno nervozno ponašanje kompanije Apple Inc. na sve teme koje iole bacaju mrlju na njihov principijelni stav da mora biti onako kako oni kažu, i to, po mogućstvu, tako da se načini slika kako je svet počeo baš tako što je Apple nešto smislio.

Prvi miš Douglasa Engelbarta; prototip iz 1963. godine.Džabe se Apple upinjao da objasni kako je Microsoft maznuo interfejs za Windows sa Mac OS platforme, kad danas i deca znaju da je miša prvi napravio Douglas Engelbart, a da je grafički interfejs prvi put stvoren u Xerox PARC laboratoriji (a Apple ga je, doduše, prvi primio kao koncept). A sve posle toga: već viđeno, braćo, u svim sferama industrije – i ne samo industrije. Svi liče kao jaje jajetu i najbolji nije nužno i najuspešniji (ako ne verujete, pokušajte da gledate i slušate MTV jedno popodne i biće vam jasno).

Ali, Apple je svesrdno preterao nakon što je tražio zabranu prodaje tableta Samsung Galaxy Tab. Navodno, Samsung je maznuo koncept koji je Apple prvi pružio kroz svoj iPad. Srećom, ova budalasta parnica je okončana spektakularnim kajlovanjem: predstavnik kompanije Samsung je na ročištu prikazao insert iz filma 2001: A Space Odyssey (1968) Stenlija Kjubrika u kome se lepo vidi da Boumen i Pul koriste tablete dok jedu; jedna gleda vesti, drugi čita novine.

Dr. David Bowman (Keir Dullea)
Dr. Frank Poole (Gary Lockwood)

To je, kažu dežurne tračare, bilo sasvim dovoljno da se tužba odbaci: Stiv Džobs je u to doba imao samo trinaest godina i teško da bi se moglo reći da je ideja o tabletu njegova.

Falični robot

Dok dlanom o dlan, izgubiš nešto, to nađe neko drugi i onda još dobiješ batine u pokušaju da dokažeš da je to tvoje.


 

A ako onaj iz NVO dobije po tamburi nakon što se utvrdi da šta je zaista radio, pružiće ti ruku pomirenja i izveštačen osmeh. Ne uzvraćaj mu ruku ni za živu glavu, a smešak ignoriši. Jer, nada za glupake postoji samo u pričama i u crtanim filmovima.

Fotografija dana, 24. avgust 2011

Tema kojom sam se već bavio: detalji fotografisani ispred svetla…

Glavni izazov u fotografiji je da se prekrši pravilo, koje god ono bilo. Tražite li način da učinite fotku posebno zanimljivom, dovoljno intrigantnom da je i drugi zapaze, iskočite iz tipične putanje. Na primer, probajte da slikate protiv svetla.

Fotografisanje protiv svetla je nešto što svaki klinac nauči da ne sme da radi na prvom času na foto-kursu (čekaj malo: foto-kursevi još uvek postoje, zar ne?). Prosto, kada uperite objektiv u jak izvor svetla, gubite kontrolu.

Mislio sam o tome dok sam večeras sređivao neke fotke sa letovanja: u nekoliko navrata sam dobijao fotke sumnjivog kvaliteta samo zato što mi se omaklo kontra-svetlo koje nisam predvideo. A onda, pade mi pogled na detalj u predsoblju (zapravo, stalno mi je u kadru kroz uvek otvorena vrata kroz koja dolazi spasonosni talas rashlađenog vazduha): na komodi se nalazi vaza sa aranžmanom osušenog cveća, a postavljeno je tačno ispred jedne svetiljke u kojoj se sijalica od devet vati nikad ne isključuje, nego danju služi kao ambijentalno, a noću kao orijentaciono svetlo u našem stanu.

Palo mi je na pamet da se poigram sa tim aranžmanom: gurnuću objektiv u suvo cveće, meriću svetlo na štedljivoj sijalici, pa kako ispadne. Tako je i bilo: napravio sam desetak ekspozicija od kojih sam odabrao četiri sa kojima sam de dalje igrao u obradi. Namerno biram rezultat koji sadrži greške:

Fotografija dana za 24. avgust 2011.

Šta sam naučio iz ove sesije? Svašta!

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 24. avgust 2011”

Windows 95: kao da je bilo juče

Na današnji dan pre šesnaest godina, bili smo svedoci najveće marketinške kampanje u istoriji široke potrošnje. Sećam se dobro te stihije.

24. avgusta 1995, objavljen je Windows 95, čime je započeto novo poglavlje u primenjenom računarstvu.

Loading Windows... Loading... Loading... Loading.... Loading.... Lo...

Sad bih ja vama mogao da pričam o tome dan i noć, ali zarekao sam se da se neću baviti idiotskim temama na Suštini pasijansa – a računarstvo je svakako idiotska tema. Pominjem to, stoga, da bih zabeležio jedan kulturološki bitan trenutak u istoriji primenjene tehnologije. A Windows k’o Windows, mo’š misliti… Malo sam ga koristio, pa sam prešao na Windows NT.

Zato je prikladno da vam ispričam vic.

Nastavite sa čitanjem… “Windows 95: kao da je bilo juče”

Google u slavu Borhesa

Pre tačno 112 godina, rođen je Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih književnika dvadesetog veka. U to ime, Google je obelodanio prikladni doodle.

Horhe Luis Borhes (1899 - 1986)

Borhes je jedan od mojih junaka literature. Što bi rekli, “drugovi Markes i Borkes” su među najzaslužnijim što sam osamdesete proveo čitajući mnogo dobrih knjiga. Čitao bih i danas sa istim žarom, ali još nisam dosegao sposobnost organizacije života. Ključ je, izgleda, u tome što sam tih godina živeo na belom hlebu, a danas moram da se borim. Ali, da ne skrećem pažnju na sebe i svoje probleme povodom čitanja…

Čita li te još iko, o Majstore od Reči? Znaju li ljudi išta od onog što si im pružio?Volite li Borhesa?

Pitanje, pretpostavljam, ima smisla postaviti samo onima koji nisu mnogo mlađi od mene ili onima koji su stariji. Generacija moje Ane možda i ne zna ko je Borhes. Ostao sam zapanjen: pogledajte koliko je bolno različit obim sadržaja članaka o Borhesu na engleskom i na srpskom. I zamislite se: zašto je to tako?…

Godine prolaze, a ja gledam kako ljubitelji dobre knjige u mladoj generaciji postaju retki kao pande. Ne vredi mi da kukam nad onim što država (ne) preduzima tim povodom, jer će se ispoljiti pojava šupljeg kao bitnog, trivijalnog kao misaonog i lažnog kao pravog. A to su mnogo veći problemi… Čak i u odnosu na činjenicu da danas čitaju samo oni koji ne moraju da brinu za svoju egzistenciju i koji, istovremeno, imaju kulturu težnje ka stalnim obrazovanjem. A takvih je ovde tako jebeno malo da mi uopšte nije jasno kako biblioteke uopšte opstaju. Verovatno po inerciji, božemesakloni.

Hitni apel Suštine pasijansa

Mora nešto hitno da se preduzme, inače smo obrali bostan, a možda nam i Angela Merkel pošalje novi set zahteva koji će postati preduslov za otvaranje šanse za mogućnost da nastupi šansa da se takoreći zamalo pokrene teorija da bi se pokrenuli nekakvi pregovori o kojima smo zaboravili sve još od vremena kada je ova rečenica započeta.

Zbog toga, Suština pasijansa upućuje javnosti sledeći apel:

Nastavite sa čitanjem… “Hitni apel Suštine pasijansa”

Sazdati ljubav

U svetu zavrtanja, poluga i motora čak i emocije mogu da se konstruišu.

Ovaj film me strahovito podseća na situaciju u kojoj se našao jedan mladi čovek, koji je umalo žrtvovao svoje najmilije zbog karijere u svetu tehnologije. Srećom, trgao se na vreme.

Potresna priča koja se nalazi u pozadini ovog animiranog filma poučava nas da svako od nas mora da prepozna svoje mesto pre nego što bude kasno.

 

Političari to nikad neće shvatiti i zato su toliko uvereni u to što rade. To je tužno baš kao limeni cvet na koji je sleteo mehanički leptir. A opet, tužno ili ne, nekako mi nije žao tih ljudi, jer oni su takođe sami odabrali svoje mesto… Uostalom, ko ih jebe.