Day: September 13, 2011

Pogled u otvorena vrata

Citat dana dolazi od osobe koja je dokazala da sreća postoji bez obzira na prepreke.

Helen Keller (1880 - 1968)

Kada se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Ali, Äesto nam se pogled toliko dugo zadrži na zatvorenim vratima da ne vidimo ona koja su se otvorila za nas.

Helen Keller

 

Ne znam da li znate priÄu o Helen Keler, ženi koja je kao dete od 19 meseci ostala gluva i slepa. Uz pomoć svoje guvernante En Saliven, koja je kasnije ostala uz nju tokom pedeset godina nerazdvojnog druženja, uspela je da naÄ‘e kljuÄ izlaska iz mraka. I to dotle da je zavrÅ¡ila Å¡kolovanje i postala pisac, politiÄki aktivist i predavaÄ. ViÅ¡e od svega, bila je osoba koja inspiriÅ¡e druge.

– * –

Uzgredna beleÅ¡ka: te tehnike izlaska iz mraka su nedovoljne za naÅ¡u gluvu i slepu vlast. Naime, Helen Keler nije bila autistiÄna; naprotiv, bila je izrazito inteligentna osoba.

Ćumez po meri

I dok nacija seÄe vene zbog onog tenisera, ima nas da se bavimo drugim stvarima. Prionite na zemlju i hodajte malo prizemljem, neće vam Å¡koditi. Ovaj deÄko je tako uradio: žrtvovao je kvadraturu da bi bio blizu svemu. Obratite pažnju.

Å ta bih mogao da dodam: imao sam ovako mali sobiÄak kao srednjoÅ¡kolac. Ama, joÅ¡ manji, i uži i kraći. DoduÅ¡e, bez tako efikasnog ureÄ‘enja prostora, bez mikrotalasne pećnice, bez laptopa i bez stotinu drugih stvari. Ali svejedno… Smile with tongue out Bilo je mesta za sto, na njemu gramofon, na stalaži knjige, a na ormanu ploÄe; pored gitara. Prozor otvorim u rano proleće i zatvorim u kasnu jesen… Zbog gramofona nije bilo praktiÄno drugaÄije… Eh, romantika: davno beÅ¡e.

Fotografija dana, 12. septembar 2011

Ovo je bila igra na jednu kartu. Zamalo da ne uspem da uhvatim onako kako sam naumio.

Za ponedeljak uveÄe, bio je dogovoren susret sa jednom naÅ¡om drugaricom, povremenom KikinÄ‘ankom, koja je trenutno u rodnoj varoÅ¡i. UobiÄajeno mesto za susret je jedna kafeterija u centru grada, prijatno mesto na kome ima 99 kafa, 88 Äajeva i bar joÅ¡ 77 raznih drugih napitaka. Dogovorimo se tako, pa pri polasku ponesem fotoaparat: znam da Jasna voli da naruÄi moku, neko Äudo od napitka koje me viÅ¡e podseća na porciju gulaÅ¡a nego na napitak od kafe… Surprised smile

DoÅ¡li smo neki minut pre drugarice, Jasna zaista naruÄi moku, a za to vreme ja pripremim fotoaparat na stonom tronoÅ¡cu. Dok smo tako Äekali, kad evo nje, pa odmah predloži da izaÄ‘emo na terasu na ulici. Ajde-de… Tamo sam izgubio svetlo, ali ne i nameru… Sto je bio nestabilan i dve od tri fotke su propale zbog toga. Å teta, jer ova fotka nije najbolja po uhvaćenom motivu, ali ajde-de…

Fotografija dana za 12. septembar 2011.

Fotka nije nagnuta u toku slikanja, već posle. Nominalno sam dobio vodoravan kadar; doÅ¡lo mi u poslednji Äas da iskosim scenu, Å¡to inaÄe ne radim ni Äesto ni rado. Ali, već posle dva minuta igranja, bilo je jasno da nagib “radi”. Malo upravljanja svetlom, niÅ¡ta dramatiÄno; izrez 3:2 umesto 4:3 je pomogao da se oslobodim trivijalne povrÅ¡ine Å¡olje; zamućenu pozadinu sam ostvario makro režimom – i to je to. Već sam bio drugarski kritikovan zbog uÄestale upotrebe forsiranog vinjetiranja, ali veÄeras nisam mogao da odolim: ovde radi veoma dobro.

Igrao sam se, u meÄ‘uvremenu, i sa opcijama izbleÄ‘ivanja van zone sadržaja Å¡olje. Nisam bio zadovoljan postignutim – ne nužno zato Å¡to ne uspeva kao ideja, nego sam zbrzio pokuÅ¡aj, pa se nisam proslavio svojim radom. Kako god, malo je falilo da ne uspem… Ali, posrećilo se: miÅ¡n akompliÅ¡d.