…A ponekad vas opÄini samo boja. Oblik tada nema nikakvu važnost.
U poseti kumovima, ne može da proÄ‘e bez neke veÄerice. A posle pite s mesom, neÅ¡to Å¡to nismo davno jeli, kao da ne živimo u Banatu, Bože me prosti: gibanica s makom. I Å¡ta da vam kažem, bio sam već umoran, dobro sit i inaÄe se ne bih viÅ¡e laćao hrane. Ali gibanica…
I reÄe moj kum Željko: “E, sad da probaÅ¡ ono vino od viÅ¡nje!”
Pa kakvo sad vino od viÅ¡nje, Ä‘avoli te odneli, ne mogu viÅ¡e… Ali, dobro de, daj da probam kad je već prilika. Zna Željko za potrkanjsku ViÅ¡njicu, najlepÅ¡e vino od viÅ¡nje na planeti Zemlji, ponekad se u naÅ¡oj kući zatekne poneko vino od Jovića iz Potrkanja. Ovo je od nekog tipa, nisam skontao ko je taj. Ajd’ s prsta, tek da probam.
Prelepa boja, miris taÄan. Preslatko i pretanko, ukus ne ostaje u ustima jer Å¡ećer prevlada. Uglavnom, dobro da mi je usuto malo. Neću se viÅ¡e truditi da probam to; gibanicu sam Å¡kropio, da izvinete na psovci, gaziranom mineralnom vodom.
A tu boju sam ipak morao da ovekoveÄim. I uspeo sam zahvaljujući podmetanju i prelamanju belog dela salvete pored ÄaÅ¡e. MiÅ¡n akompliÅ¡d. 