Month: February 2012

Fotografija dana, 19. februar 2012

Stigle mimoze: tema koja je definitivno zanimljivija od snega.

Ama, što obožavam kad natrči samo jedna, ali prava; u danu koji smo ispratili uradio sam jednu jedinu ekspoziciju. I odmah sam znao da je to ta! Open-mouthed smile Bili smo na uobičajenoj kafici nedeljom prepodne kod Jasninih roditelja. A moj tast ne propušta da kupi mimoze čim ih vidi na pijaci. I tako… Kliknuo sam samo jednom.

Fotografija dana za 19. februar 2012.

Istina, fotka je izrez: morao sam da se pomerim dalje jer sam koristio blic. Od obrada: malo sam pojačao kontrast i vibrantnost boja; uživam u ovom kontrastu plave i žute. Iskoristio sam i jedan preset koji kombinacijom gradijenata istakne jedan odabrani frtalj slike – u ovom času, očigledno sam istakao buket mimoza.

Vrlo zanimljivo: oštra senka koju je blic bacio na mimoze ne smeta, nego baš doprinosi kompoziciji; mešavina žutih i crnih kuglica je napravila čudnu mešavinu koju nisam mogao da predvidim. Dvoumio sam se da li da izbrišem senke dve grančice, ali sam odlučio da to ne činim. Hoću li se sutra pokajati zbog toga, ovog časa nisam siguran. kako god, mislim da sam uhvatio šta treba: mišn akomplišd. Nerd smile

Slučajevi (10): Slučaj s Petrakovom

San je potkrepio Petrakova. Probudio se potpuno zdrav, ustao, prošetao po sobi i legao oprezno na krevet.

– * –

Slučaj s Petrakovom

Jedanput je, eto, Petrakov želeo da legne i spava, ali je legao pored kreveta. Tako je tresnuo o pod, da eto sada, leži na njemu i ne može da se podigne.

Petrakov je, eto, skupio poslednje snage i stao četvoronoške. Ali, snage su ga napustile, i on opet pade na stomak i sad leži.

Ležao je Petrakov na podu pet časova. Prvo je jednostavno tako ležao, a zatim je zaspao.

San je potkrepio Petrakova. Probudio se potpuno zdrav, ustao, prošetao po sobi i legao oprezno na krevet. “Pa – razmišlja – sada ću da odspavam”. Ali, da spava – baš više i ne želi. Prevrće se Petrakov s boka na bok i ne može nikako da zaspi.

I to je, zapravo, sve.

21. avgust 1936.

Ali, da spava – baš više i ne želi. Prevrće se Petrakov s boka na bok i ne može nikako da zaspi.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Utovar nedeljom, 19. februar

Političari se zaleću. Biće ovo proleće sa smradom laži u vazduhu.

Koji položaj planirate da zauzmete kada počnu da bacaju na nas predizborne splačine? Antievropejci zahtevaju da im se naguzimo. Evropejci kažu "bend over and spread your cheeks". Razlika je jasna. Pa sad vi izvol'te izabrati.Ama, briga mene za njihove kampanje. Svako dobija 30 sekundi osim vadikala i radikala: oni zaslužuju po petnaest. Ako me za to vreme uvere u bilo šta što govore, tačnije ako me uvere da je tačno to što pričaju, postoji mršava šansa da dobiju moj glas. Ako pre toga ne napravim onaj origami od svog glasačkog listića.

– * –

Znanje: to je ono kad znate da je paradajz voće.

Mudrost: to je ono kad ne stavljate paradajz u voćnu salatu.

– * –

I onda se čude i ljute kad krenu da im pale zastave po svetu.Majmunologija preko bare ulazi u novu fazu. Paketić po paketić, stvaraju nove socijalne norme i uče svet njima. Najnoviji plan, kaže jedna vest: stidljivost, tuga i usamljenost će biti proglašene za mentalne bolesti. Pretpostavljam da je za nekoliko godina odložen plan da se heteroseksualnost i oblačenje po kanonu s polovine dvadesetog veka proglase bolestima.

Takođe, gramzivost, nezajažljivost, taština, dvoličnost i licemerje neće se smatrati bolestima, a ni manama. Osim ako živite negde drugde. U Americi, to su vrline.

– * –

Najluđi komentar koji sam čuo o hajpu zbog smrti Whitney Houston:

…Samo se nadam da ću umreti pre Justina Biebera.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. februar”

Radost vožnje

Pogledajte pažljivo ovaj kratki film. Posle ću vam skrenuti pažnju na par reči.

Prvo, film je nastao kao demonstracija novog Nikonovog monstruma D800, ovde možete videti behind the scenes. Sprava je još uvek u promotivnoj fazi, a počela je i prodaja na neviđeno. Nije to sprava za nas smrtnike – Nikon D800 će koristiti sam oprofesionalci – ali skrećem pažnju da se video ovog kvaliteta može napraviti i sa jeftinijim fotoaparatima, ako znate kako. Doduše, nema vam spasa ako želite baš dobru optiku.

Drugo, istina je da je ovo napravila profesionalna ekipa, znalci od zanata i ljudi sposobni da ideju prevedu u sliku. Ali, razlika između profesionalca i amatera nije u kvalitetu nego u pristupu rashodima i prihodima. To znači da biste mogli i sami izvesti zanimljiv video ukoliko imate malo znanja, malo resursa i nešto strpljenja. Mislite o tome.

I najzad, obratite pažnju kakav cirkus se dešava. Ovo je produkcija koja košta, a puštena je u javnost za dž. To je novi oblik viralnog marketinga. Nema nam spasa. A opet, ako će ovakvi filmovi da potisnu obične reklame, ja se unapred radujem.

Fotografija dana, 18. februar 2012

Znao sam da će doći na red kad-tad. Stajale su na stolu i čekale da me zadesi pad inspiracije.

Nedavno sam na jednom od onih tralala portala za zajebanciju zatekao fotku diskete od 3,5 inča ispod koje je pisalo: “Ama, kako ne znaš šta je to? Pa to je dugme Save!” Open-mouthed smile I zaista, kako je samo preteklo za sve ove godine otkad imamo grafičko okruženje da niko ne smisli drugačiji izgled tog dugmeta, vrag će ga znati.

Nedavno sam pokazao mom Luki disketu. Nije mogao čudom da se načudi. Pa kako, pa zašto, pa “kako to misliš tri hiljade ovog kao jedan DVD”. E vala, neka i ne znaju. Patili smo se predugo sa tim skupim i nepouzdanim medijima.

Dan se zatekao loš za mene, nisam slikao ništa usput gde sam se zaticao, pa sam zabrazdio u noć bez fotke dana. Bio je to čas da potegnem kviska: pet disketa koje stoje u kutiji na mom stolu i čekaju da od njih napravim ćasu za olovke.

Fotografija dana za 18. februar 2012.

Ama, imam blizu i kutiju osmoinčnih disketa, a takve nije videla čak većina mojih kolega sa starijim stažom od mojeg. Njih se nisam latio zato što je u kućnim uslovima teško napraviti aranžman sa tako velikim objektima. Kako god: mišn trivijal so mišn akomplišd. Nerd smile

“Dina” – prvi pokušaj nije uspeo

Možda ste čitali magnum opus Franka Herberta. Ako ste čitali knjige, onda ste sigurno gledali Linčov film. A da li ste znali da je postojao pokušaj i pre toga?

Alejandro Jodorowsky - avangardni stvaralacDa li znate ko je Alejandro Jodorowsky? Nisam znao ni ja dok jedan drugar nije poslao link ka članku o jednom propalom projektu. Elem, ovaj Čileanac ukrajinsko-jevrejskog porekla je, koincidentno, juče proslavio svoj 83. rođendan, što je manje bitno za priču. Bitnije je to šta je lik radio u karijeri.

Ček’ malo: po pravilima španskog, ime “Alejandro Jodorowsky” se čita kao “Alehandro Hodorovski”, je l’ tako? Tako je, to smo utvrdili, idemo dalje. Ne, neidemo dalje: čujem u dokumentarcima (koje ćete videti kasnije) da su ga Ameri amerikanizovali i kažu “Džodorovski”. E, pa ja neću da ga zovem tako.

Dakle, Hodorovski je čovek plodne, ali čudne umetničke karijere: reditelj avangardnih filmova, scenarista i pisac, glumac, crtač stripova i slikar, spiritualni guru i šta sve još nije postigao. U umetničkim krugovima je poznat po nekim čudnim filmovima o kojima ne znam ništa, pa ću vas prepustiti Vikipediji i drugim izvorima da istražite dalje sami.

Skoncentrisaću se na konkretnu informaciju koja je i privukla moju pažnju na ovog čoveka: trenutno je u produkciji autobiografski dokumentarni film o životu i radu Hodorovskog. Važan deo te priče će, navodno, činiti i epizoda o neuspeloj produkciji filma “Dina”, po kapitalnom delu Franka Herberta. Evo isečka iz dokumentarca koji još nije objavljen.

Bila je 1974, doba procvata stvaralaštva ideja. Bile su to godine kad je, kao retko kad, došlo do uspešnih susreta između ideja i novca. Pravo na filmsku ekranizaciju “Dine” je bilo otkupljeno – i svašta je bilo moguće.

Nastavite sa čitanjem… ““Dina” – prvi pokušaj nije uspeo”

Slučajevi (9): Škrinja

U ovoj borbi, koja će se ovog časa odigrati, život će znati da nađe način da pobedi…

– * –

Škrinja

Čovek tankog vrata uđe u škrinju, zatvori za sobom poklopac i poče da se guši.

– Eto – kaže, gušeći se, čovek tankog vrata – gušim se u škrinji zato što mi je tanak vrat. Poklopac od škrinje je zatvoren i ne propušta vazduh. Ja ću se gušiti, ali poklopac od škrinje, svejedno, neću otvoriti. Postepeno ću umirati. Videću borbu života i smrti. Doći će do neprirodne borbe, s jednakim šansama, zato što je prirodno da pobeđuje smrt, a život će se, osuđen na smrt, samo besplodno boriti s neprijateljem, do poslednjeg trenutka, ne gubeći uzaludnu nadu. U ovoj borbi, koja će se ovog časa odigrati, život će znati da nađe način da pobedi: radi toga, potrebno je da život primora moje ruke da otvore poklopac od škrinje. Pa da vidimo: ko će koga? Jedino što se, eto, užasno oseća na naftalin. Ako pobedi život, stvari ću u škrinji zasuti krdžom… Eto, počelo je: ne mogu više da dišem. Nastradaću, to je jasno! Nema mi više spasa. I ničeg uzvišenog nema u mojoj glavi. Gušim se!…

A šta je sad pa ovo? Zašto pevam? Izgleda da me boli vrat... Ali, gde je škrinja?...

Au! Šta je sad ovo? Maločas se nešto dogodilo, ali ne mogu da razumem, zapravo šta. Nešto sam video ili sam nešto čuo!

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (9): Škrinja”

Prilika za ispravku

Oduvek sam se pitao koji đavo fali onima što sebe reklamiraju isključivo tako što ofiraju druge, poput one IT kompanije. Međutim, kad je reč o Pepsiju, sve im je oprošteno. Od nekoliko reklama koje pamtim, ova je definitivno najbolja.

A tek varijacija – ovog puta bez eksplicitnog poređenja sa kokakolom, osim  kad je utvrđeno da nema pepsija – i zašto.

Međutim, ova je ipak po ideji ispred svih.

Nemojte misliti da to znači da volim da pijem to đubre.

(Tnx Jelica via FB)

Fotografija dana, 17. februar 2012

…A ponekad vas opčini samo boja. Oblik tada nema nikakvu važnost.

U poseti kumovima, ne može da prođe bez neke večerice. A posle pite s mesom, nešto što nismo davno jeli, kao da ne živimo u Banatu, Bože me prosti: gibanica s makom. I šta da vam kažem, bio sam već umoran, dobro sit i inače se ne bih više laćao hrane. Ali gibanica…

I reče moj kum Željko: “E, sad da probaš ono vino od višnje!”

Pa kakvo sad vino od višnje, đavoli te odneli, ne mogu više… Ali, dobro de, daj da probam kad je već prilika. Zna Željko za potrkanjsku Višnjicu, najlepše vino od višnje na planeti Zemlji, ponekad se u našoj kući zatekne poneko vino od Jovića iz Potrkanja. Ovo je od nekog tipa, nisam skontao ko je taj. Ajd’ s prsta, tek da probam.

Fotografija dana za 17. februar 2012.

Prelepa boja, miris tačan. Preslatko i pretanko, ukus ne ostaje u ustima jer šećer prevlada. Uglavnom, dobro da mi je usuto malo. Neću se više truditi da probam to; gibanicu sam škropio, da izvinete na psovci, gaziranom mineralnom vodom.

A tu boju sam ipak morao da ovekovečim. I uspeo sam zahvaljujući podmetanju i prelamanju belog dela salvete pored čaše. Mišn akomplišd. Martini glass