SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Otkad sam prvi put Äuo ovaj zarazni pesmiÄuljak, ne mogu da se odvojim od njega. To je jedna od onih pesama Å¡to se usele izmeÄ‘u sinapsi, pa ne puÅ¡taju. No, za razliku od većine takvih pesama, koje su u suÅ¡tini Ä‘ubre, ova je makar dobra i vesela.
Nije zgoreg Äuti ponovo, a?
Preko zvezda do tangi!
Munja je bezvoljno Å¡etao tamo-amo. ÄŒekaonica, ako se tako može nazvati hodnik doma zdravlja razapet izmeÄ‘u stepeniÅ¡ta i WC-a, je bila skoro pa prazna. Tu je bio joÅ¡ samo Laza, koji je sedeo na nekoj klupici i Äitao naslove s novina koje je držao neki matorac. A ovaj k’o da je od poÄetka znao da ga Äeka Äekanje, pa je poneo neke deblje novine.
Munja je prema debelim novinama imao isto, negativno miÅ¡ljenje kao i prema tanjim. DoduÅ¡e, deblje novine je ipak smatrao boljim, jer su uglavnom imala velika slova i bila lakÅ¡a za Äitanje matoranima, kao Å¡to je ovaj u Äekaonici. Valjda su baÅ¡ zbog tih većih slova i bile deblje.
– Koliko dugo Äekate? – upitao je.
Matorac nije skretao pogled s novina. Za realni cinizam nije ni bilo potrebno:
– PreviÅ¡e.
Pratite pažljivo Å¡ta radi ovaj mali kivi. Nećete odmah razumeti zaÅ¡to je to tako, ali sve postaje jasno u jednom Äasu.
To li je ono Å¡to kažu da se najiskrenija strast može osetiti samo jednom u životu…
(Köszönöm szépen Irma)
Jedan od zadataka novog ciklusa je redefinicija nekih starih tema, ovog puta u uslovima novih tehniÄkih mogućnosti. Tokom popodneva i rane veÄeri sam iÅ¡ao u izviÄ‘anje nekih poznatih mesta…
Scena današnje fotke danas će vam doći u pamet gotovo u trenutku.
