Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nastavljamo plovidbu middle of the road muzikom sedamdesetih. U inat filozofima i šiljokuranima koji šalju drugačije poruke svetu. Ovo nije godina mačke, ali ko te pita: fenomenalna numera Ala Stewarta ostaje za sva vremena.
Kako vam se čini živa verzija?
Danas selidba sa starog na novi server. Švedski standard menjam mormonskom pouzdanošću. Za to vreme, svet se i dalje okreće.
Pa kako vam se čini nedelja iza izbora? Jeste li već napisali neku parolu na čelo?
Ja sam lud i tim se dičim
to ne može biti svak’!
Jer poludeh zarad vlasti
a nek’ raju jede mrak.
A onog malog što je izradio fond za talente još nisu uhvatili. Catch me if you can…
Ako je nešto nevažeće, ne znači da nije važno.
Beli listići su prešli cenzus, ali majmuni to odbijaju da razumeju kao poruku.
Danas selimo Suštinu pasijansa na novi server. To će da izgleda ovako:
Možda i ne bude bolelo, ali ubi me sramota zbog tog trikoa.
“Zašto se petljaš sada ovde? Šta radiš sa tim fotoaparatom? Beži odavde! Slikaj kad bude gotovo!”
Samo Jasna zna kako to iuzgleda živeti sa ludakom. Odajte joj priznanje na taktu i strpljenju. Ama, pomogao bih joj kad bih znao kako – što je teško s obzirom na to da sam ja glavni negativac u priči… 
Uglavnom, subotnje veče je prošlo u druženju sa uskim krugom prijatelja, ovog puta u našem domu. A kad je Jasna dobro raspoložena za neku prigodu kao što je to bio slučaj tokom popodneva u pripremi za goste, onda tu ima raznih hedonističkih cirkusa. Njene sezonske sveže salate su legendarne. Ne verujete? Poverovaćete kad vidite ovo:
Prva polovina sedamdesetih je bila čarobna za ljubitelje gitarskog zvuka. Svi oni koji su imali da kažu štogod pametno svirajući gitaru mogli su da prođu. A oni koji su stvarali poseban kvalitet aftamacki su išli na vrh. Jedan od takvih je bio Peter Frampton. Njegovi rani albumi, prosto rečeno, predstavljaju remek-dela. A živi album Frampton Comes Alive! (1976) jedna je od najboljih živih ploča rock muzike uopšte. Ključna numera sa tog albuma je “Do You Feel Like We Do“; izvedba koju ovde donosim nije ista (ova je za četiri minuta kraća), ali će vam biti dovoljna da ukapirate šta se tu dešavalo.
Sadržaj koji sledi nije prikladan za mlađe od 18 godina. A ostalima ničemu ne služi
What we’ve got here is failure to communicate
Some men you just can’t reach…
So, you get what we had here last week
Which is the way he wants it!
Well, he gets it!
N’ I don’t like it any more than you men
Look at your young men fighting
Look at your women crying
Look at your young men dying
The way they’ve always done before
Zapravo, bude uspešnih reklama i ćešće, samo što mi koji ne pratimo reklamokratiju modernog sveta nemamo baš previše saznanja o tome. Uglavnom, bilo je to ovako:
Prava fora bi bila ako postoji i nastavak.
Ponekad se namesti samo od sebe i ne morate da uradite baš ništa osim da škljocnete.
Tokom šetnje, namestih se na nekakvom sajmu nauke koji su vodila deca iz srednjih škola. Dobra ideja, moram da priznam: o nauci se tako malo misli da je to pomalo mučno. Propagiranje nauke je nešto što bi moralo da se radi češće, intenzivnije i na svaki način zabavnije (ko se seća TV emisija Dejvida Belamija i Magnusa Pajka, zna o čemu pričam). Tek, namestilo mi se tamo par kadrova i posle mije bilo žao što nisam znao za sajam i ranije došao da vidim i slikam više. A kad meraklijski hvatate sadržaj, onda nema puno brige. Poput ove fotke, koja je celi kadar:
Danas slušamo jednu od najvrednijih middle of the road country-rock balada ranih sedamdesetih. Bob Seger je bio uspešan hitmaker tih godina, a autobiografska ispovest o miljama na drumu je pretvorena u ovu besprekornu pesmu.
Može o pesmi da se priča mnogo, ali većina važnih stvari je već pomenuta na Vikipediji, pa vašoj pažnji preporučujem to štivo.
A verziju od Metallice ću da vam prepustim obaška. Nisam je se ni setio kad sam krenuo da kačim ovu pesmu. Naaah…
Odgovor na to pitanje ćemo znati kad nastupe sledeći parlamentarni izbori. U međuvremenu, kako kaže potpis video inserta, čovek uživa u dražima olimpijske bob-staze La Plagne u Albervilu…
Baš se nauživao. Voli čovek brzinu, pa to ti je.