Naslov je, dakako, parafraza: “Heart of the Sunrise” je poslednja i možda kljuÄna numera na fenomenalnom albumu Fragile (1971) grupe Yes. Taj album, u paru sa sledećim Close to the Edge (1972), beÅ¡e dah onoga Å¡to Äistunci smatraju vrhom kreacije velikog benda u zlatnom sastavu Andeson–Howe–Squire–Bruford–Wakeman.
Verzija koju vam plasiram je neÅ¡to posebno. ViÅ¡e reÄi posle sluÅ¡anja.
California Guitar Trio je grupa vrhunskih gitarista koji su svoj kapacitet dokazali tako Å¡to su preživeli kurs naprednog sviranja gitare po imenu Guitar Craft (i koji poÄinje novom tehnikom Å¡timovanja!) kod Roberta Frippa. Za sobom su ostavili solidnu koliÄinu vrlo zanimljivih diskografskih ostvarenja. LiÄno, Äuo sam malo toga, a moja liÄna preporuka se odnosi na album CG3+2 (2002), Å¡to je mentalno iskuÅ¡enje kakvo se retko Äuje. Deo naslova “+2” se odnosi na dvojicu majstora iz sliÄne priÄe: Tony Levin, naÅ¡ stari znanac, osvedoÄeni ujka svim pametnim muziÄarima sveta, nastupa na ovom snimku sa CGT. A Pat Masteloto je Äudna voćka meÄ‘u bubnjarima; dovoljno je da kažem da je u jednoj fazi rada grupe King Crimson bio scenski komplement Billu Brufordu…
Ovaj nastup je prosti omaž dobroj muzici, skup na sceni 2005. godine, tamo negde na zapadnoj obali. I dok dlanom o dlan, Äak se i Jon Anderson pojavio, boktepita odakle.
Mali je svet. A ako se sećate moje priÄe o najboljem hintu o efikasnom ÄaÄkanju britanske progresivne scene, kada mi je Zoća rekao da samo pratim Å¡ta su radili Jon Hiseman i svi njegovi direktni saradnici, ovde mogu da upotrebim sliÄnu paralelu: budete li zagnjurili uÅ¡i u muziku koja se nalazi u autorskom radu svih pomenutih u ovom prilogu, ko zna dokle ćete stići – to ne mogu da garantujem. Ali mogu da garantujem da ćete se nasluÅ¡ati Äestite muzike.