Disorzija stakla. Ovog puta kontrolisana i u funkciji scene…
Verovatno ste videli one nastavke na malo bolje opremljenim objektivima koji izgledaju kao nekakve čudne šolje navrnute ispred stakla. To parče plastike se u žargonu zove zonerica (na engleskom je zovu ‘kapuljača za objektiv’ tj. lens hood) i vrlo je korisna stvar kao mera sprečavanja zalutalog svetla koje uđe u objektiv iz pravca van zone kadra. Kada nema zonerice na objektivu, pa svetlo upadne sa strane, razna prelamanja pojedinačnih stakala u objektivu izazivaju lančanu reakciju krpica fokusiranog svetla koje najčešće smetaju.
Imam zonericu na svom univerzalnom objektivu; to je bio jedini komad opreme zbog kojeg sam naglas psovao pri kupovini, jer za razliku od Nikona, Sigme, Tamrona i valjda svih ostalih, Canon daje zonerice samo uz najskuplja stakla; čemu takva odluka, ne znam. Uglavnom, to je nešto čija proizvodnja i transport do Evrope ne koštaju više od jednog evra, ali zato se kataloški prodaje za preko 30 evra; ko neće, ne mora. Ali, nek’ ide život.
Kad sam se pre par dana igrao closeup staklencima, primetio sam da kad navrnem sva tri komada u niz, oni iskoče van zaštite zonerice. I prvi put otkad se igram čestitom optikom (a moji objektivi jesu čestite sorte), uleti mi zrak u kadar.
