SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
I tako, tražeći pesmu sa Äetvrtkom u naslovu, naiÄ‘em na pesmu koja mi je uvek nekako bila ispod radara – kao i ceo album ‘Hours…‘ (1999), jer bio je to prvi album Davida Bowiea posle viÅ¡e od dvadeset godina Äiji izlazak nisam propratio kako dolikuje. Å ta ćete, bila je to blesava godina u kojoj me je država poÄastila uÄešćem u ratu, kao da sam bio željan toga.
Za to vreme, Bowie je Äak i u video-minijaturama pokazivao koliko je talentovan glumac. Sve se zgusnulo kao retko kad.
NeÅ¡to se neprijatno deÅ¡ava sa tehnikom na ovom blogu. Iako valjano postavljam video materijal u zakazane priloge, to se ne vidi kada prilog bude objavljen. I onda moram da krpim prilog naknadno. Desilo se već tri ili Äetiri puta i verovatno će se deÅ¡avati opet.
Ima veze sa nedavnim ažuriranjem WordPressa.
Pokušaću da rešim. Molim za malo strpljenja.
Dramaturgija novog doba: ruka brža od oka. SimboliÄno, dakako, ali nisam mislio na to Å¡to ste vi pomislili. Ovog puta, doslovno.
Slobodno pogledajte i više puta. Slobodno tvrdite da ste prepoznali svaki pokret. A ja ću slobodno da tvrdim da niste.
Znam da je manje zanimljivo napisati datum ovako kako ja to radim nego “12.12.12.” ali ja tu ne mogu mnogo da pomognem – datumi se piÅ¡u tako.
A osim tog manevra sa datumima, hajde da napravim joÅ¡ jedna manevar: skok iz sunÄanog dana u snežni. Može da se kaže i da je to skok iz arhive u živi svet ili prelaz iz sećanja u suoÄavanje. Kako god: zgrabio sam fotoaparat i izaÅ¡ao u dvoriÅ¡te. NaÄinio sam nekoliko zanimljivih snimaka, a za ovu prigodu biram sledeću obradu:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (257): 12. decembar 2012.”
Tokom preostalih devet dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-reÅ¡enje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakÅ¡e prihvati ograniÄavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo ruÅ¡enje socijalne države.
