I tako, subota od Dana ludaje. Ludilo. Topli i pretopli Miholjdan. Raj za fotografisanje. Svega i svačega. Jedan krug turističkim staklom. Jedna krug Draguljčetom, strogo na f/2.8.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-104): 12. oktobar 2013.”
Month: October 2013
Plovite, na hiljade
Većina pesama ima priču. Nekada je priča posebna, specifična za određeno vreme i podneblje, a nekada opšta.
Nekada je sasvim lična.
Ova pesma se, baš, odavno nakačila ne mene, i stala u red da o njoj pišem… A nije mi se dalo. 
Danas, moram!
Anonimna 6: Golubovi na suncu
Oko malog prsta
Ono jeste da su danas sve komande u kamionima zasnovane na servo pojačivačima, ali brate, ovaj dasa ume da vozi.
Jedna na dan (3-103): 11. oktobar 2013.
Evo nama i Dana ludaje, uz štogod mršavog miholjskog sunca koje nije onako zlaćano kako bi trebalo da bude, ali ko te pita. Svakako nisam stigao da izvedem prvu planiranu sesiju, ne pitajte me zašto. Ova fotka je od pre tri dana.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-103): 11. oktobar 2013.”
Curica
Pre par dana Valex je pronašao curicu. Pronašao sam i ja jednu, pa da se pohvalim. Doduše, samo za gledanje & slušanje, ali ne mari. 
U mom slučaju, za sve je kriva Umetnica. Da nije bilo njene ljubavi prema meni & baroku, ne bih našao ni curicu. 
Anonimna 5: Urbano do bola
Može to i bez robotike
Pazi sad: dinosaur koji se ponaša interaktivno…
Posle objašnjenja, lako je ukapirati zašto se ponaša tako inteligentno. Međutim, ostaje tajna kako je rešena mehanika životinje.
Budu li ovi likovi razvili tu tehniku kako treba, smeši im se mogućnost saradnje sa bogatom klijentelom u Holivudu.
Jedna na dan (3-102): 10. oktobar 2013.
Sve se kanim, ali lakše reći nego učiniti, da optrčim po celom gradu i fotografišem sve zanimljive grafite. Neke sam već pohvatao, nekih više nema (pa sam u tom svetlu čak ispao glavni arhivator Čv… grafita). No, beleške radi, evo jednog od pre par večeri:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-102): 10. oktobar 2013.”
Zdravo!
Izlazim, jutros, iz obližnjeg supermarketa. U rukama kese sa bakalukom. A u njima nešto što moja ćerka zove “luksuzni doručak”. Ne znam baš šta njoj taj izraz znači, meni je bitno da sve to u slast pojede, ali mi se sviđa kako zvuči. Bolje nego Otac – kolac! 
Ispred marketa sretnem Komšinicu, na kraju tridesetih ili početku četrdesetih, koja izgleda baš poput žena kakve je Kundera opisivao u svojim romanima. Iskusno muško oko ju je momentalno procenilo na oko 180 centimetara bez štikli… znači taman. 
U prolazu, dobaci mi:
– Zdravo, Srce!
Moje srce u grudima zadrhta, u trenutku se preslišah da li sam jutros popio lekove za pritisak, razređivanje krvi, holesterol… i za sve ostalo što mi fali. Sve vreme su mi u glavi njene noge koje kreću, negde, iz ramena… Jebeš to što nije stavila “vrele usne”. Jes’ i da je pomalo zgužvana od (ne)prospavane noći, ne smeta, ionako ide da baci kesu sa đubretom u obližnji kontejner. Al’ njene noge – idu same! 
Padoše mi na um Paulina Porižkova, njen muž i ova pesma:
Da se razumemo, sa komšilukom gajim samo dobrosusedske odnose… I ništa više.