Month: October 2013
Čiji je ovaj plavi?
A sad, da se prisetimo jedne scene koju nismo videli odavno…
Toliko davno sam gledao film “Jutro” da se ne sećam ničega. Ali, doslovno. Strašno. I sad, kao za inat, stotinu filmova iz perioda jugoslovenskog crnog talasa na Cevki, a ovog nema. Samo parčići.
Jedna na dan (3-106): 14. oktobar 2013.
Kad nemaš ništa sveže, zahvati iz svežeg lagera…
Zapravo, hteo sam ovu fotku da prikažem i ranije, tako da nema iznenađenja. U subotu uveče su nastupile neke curice koje su sad zanimljive lokalnoj populaciji (meni su dosadne k’o smrt, ali gde smem to da kažem naglas), uto mi se malo i slošilo, pa sam samo čekao da prođe dan. Posle naleta prave kiše, pre te svirke, i pauze od pola sata, krenulo je da opet rominja, pa iznikoše silni kišobrani. E, pa taman nešto zanimljivo za slikanje…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-106): 14. oktobar 2013.”
Divljina
Pimadona se nalickala. Bila je uznemirena. Znala je da nešto nije u redu i rekla sebi da treba da se pribere, da se ne bi rasturila na sastavne deliće. Ulica je vrvela od ljudi u potrazi za zabavom, ali samo je ona bila sposobna nekog i da skenja. Zavapila je: Odvedite me negde, na neko dobro mesto, pa ćete da vidite šta je dobra zabava!
Izdržali ste da pročitate, a ništa vam nije jasno?
Tek sada počinje zabava. 
Kroz teleskop
Postmoderni balet na ledu
Interesantan i originalan način da se predstavi emotivni odnos prema automobilu.
Jedna na dan (3-105): 13. oktobar 2013.
Aj’ da ne bude da su mi baš sve fotografije filozofske. Evo jedne reporterske.
Dani ludaje protutnjali. Ja se u nedelju lečio od hroničnog umora koji je bio podloga da se u subotu dotučem, pa nisam pohodio pojtarije na trgu. Evo snimka utovara bundeva na binu, u subotu oko pola dva popodne.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-105): 13. oktobar 2013.”
Prašnjavi gradovi
Water was running; children were running
You were running out of time
Bre, kako smo do sada preskakali najuticajniji post-punk bend svih vremena?
Utovar nedeljom, 13. oktobar
Taj što je izmislio tu priču o biku koji plače na vratima klanice ima da zgrne silne pare kao kreator političkih predizbornih kampanja.
Međutim, na stranu plačipičkaste priče o bikovima i tretman volova u medijskom prostoru. Mene zanima jedna stvar i voleo bih prost odgovor: da li se pripadnici policije makar periodično upućuju na psihijatrijske preglede? Recimo, jednom u dve godine? Verujem da bi to bilo dovoljno, ali neki profesionalac će već znati bolje. U samo nekoliko dana, tri slučaja iz crne hronike (1, 2, 3), vinovnici su policajci.
U međuvremenu, Lazica je već opevan u lirskoj, epskoj i, pogotovo, klozetskoj poeziji srpskog naroda nakon što je obelodanio Plan Koji Nas Vodi U Bolje Sutra. Siroti Lazica, nije na velikim školama učio, a ovde mu niko nije skrenuo pažnju, da su takvi planovi već viđeni. Drugim rečima: ako smo i jebali čvorka, kao što jesmo, makar će to biti kopulacija kojoj ćemo pristupiti sa debelim iskustvom.
Ni prva ni poslednja.
Žongler nove generacije
Baš kao što mađioničari, iluzionisti i ostali scenski vragovi moraj uda smisle nešto novo ne bi li povratili pažnju umorne publike, tako i žongleri više nemaju kud: moraju da ugrade neku novu teatralnost, nekakav lični pečat svom bacakanju loptica, štapova i ostalih anrmolja. Evo jednog takvog pokušaja.