Odakle li onaj čiča s Radio Paradise vadi ovakve stvari…?
Month: October 2013
Penjač, Antarktik
Golf, omiljeni sport svakog čestitog Japanca
E, tako se to radi: kratko i jebitačno.
Preostaje samo da saznamo (što se nikad neće desiti) da li je ovo šminka ili stvarni stav.
Jedna na dan (3-108): 16. oktobar 2013.
Na izvesni, perverzni način, dan je bio idealan za fotografisanje: taman je toliko bilo ružno vreme koliko nisam imao kad da dignem glavu s posla vasceli dan, pa nisam imao rašta da se nerviram. Izvukao sam zicer koji je pretekao iz prekjučerašnje šetnje.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-108): 16. oktobar 2013.”
Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine
Šta imaju zajedničko Kraljevska švedska akademija i vlada Republike Srbije?
Osmog oktobra 2013. godine Švedska kraljevska akademija je objavila da je Nobelovu nagradu za fiziku dodelila dr Fransou Engleru i dr Piteru Higsu za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi našem razumevanju porekla masa subatomskih čestica, a koji je nedavno potvrđen otkrićem predviđene fundamentalne čestice tokom eksperimenata ATLAS i CMS u CERN-ovom Velikom Hadronskom Sudaraču.
Za neupućene, veoma kratko objašnjenje. Problem glasi: šta je to što čini da imamo masu? Laureati su zamislili da čestice (zvane Higsovi bozoni) postoje svuda i tvore nekakvo subatomsko blato kroz koje se kreću ostale čestice, a koje čini otpor kretanju. Taj otpor uočavamo i zovemo masa. Neke čestice prolaze teže (kao Gimli), pa nam izgleda da imaju veću masu. Druge čestice prolaze lakše (kao Legolas), pa nam izgleda da imaju manju masu. Jedna čestica, zvana foton, nosilac elektromagnetskog zračenja, uošte ne oseća ovaj otpor i stoga ona uopšte nema masu, i shodno tome, mora da se kreće brzinom svetlosti. E, te čestice koje grade blato su prošle godine detektovane, dokazano je da postoje.
Pošto vam objašnjenje nije pomoglo, evo muzike:
Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine”
Nema više heroja
O svom traumatičnom susretu sa punkom već sam pisao. Srećom, tih zlatnih godina bio sam pretplaćen na Melody Maker. Obično mi je stizao petkom, još uvek je mirisao na štamparsku boju a ja sam bio presrećan što ću ga do ponedeljka pročitati, sve misleći na one koji će ga tek toga dana ugledati na kioscima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pa je onda sledila razmena za New Musical Express sa prijateljem, diskusije o člancima i slušanje nove muzike. Nekoliko dana iščekivanja do novog broja uspevao sam da preživim…
Svet je bio lep.
Sef na Svalbardu
Parking, urbana bajka
Kako čovek da reaguje kad ga saleti napast iz susednog parkiranog automobila?
I tako, uz šalu vreme leti…
Jedna na dan (3-107): 15. oktobar 2013.
…Kliknuo sam na Send, a onda sam istrčao iz kuće sa fotoaparatom. Smučilo mi se: jeste da imam posla, ali posao ne može da se završi (može sam oda se prekine), a ja sam bio željan malo vazduha i šetnje. Uto mi palo na pamet da je došlo vreme za tradicionalnu fotografiju.
I tako sam se odvezao u Blandaš.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-107): 15. oktobar 2013.”
Otperjalo je, tato
‘Cause it’s gone daddy, gone
The love is gone
Violent Femmes su ponovo aktivni! Posle četvorogodišnje pauze, bend uglavnom nastupa po manjim festivalima, ali smeši nam se novi materijal, koliko čujem 