Month: May 2014
Kako je Spajdermen postao, k-hm, parkurdžija
Krene tako jednom Spajdermen u redovnu patrolu, kad negde na pola puta shvati da je ostao bez mat’rijala za mrežu. Kud će, šta će, seti se onog što je potajno gledao na Suštini pasijansa (čak i pretraživao) i momentalno odluči da postane parkura…. prka… pakurat… parkurdžija.
Pa sad ti reci da Suština pasijansa nije korisna za vanredne situacije. Vi’š ti to!
Hi-Fi
Javio mi se Crni. Retko se viđamo, stalno je u nekakvim humanitarnim akcijama po celom svetu, pa nikada ne znam odakle će da me pozove. Poslednji put je zvrknuo iz Ruande i slatko smo se ispričali, sve o trošku Ujedinjenih nacija. 
Crni ima dobar običaj da mi donese neku lokalnu muziku iz mesta gde je bio. Nekada su to sasvim egzotične i jedinstvene stvari, samizdati uličnih svirača o kojima nikada neću saznati ništa ili tipova koji pevaju za malobrojnu publiku u nekoj kafani. Često su to poprilično loši i primitivni snimci koji samo prolete pored mene. Nema tog organskog okruženja u kome egzistiraju pa je moj utisak potpuno drugačiji.
Ovakvi snimci imaju neprocenjivu vrednost u odnosu na industrijske mešetarije – autentični su i iz njih izbija život, najčešće grub, bez studijkog poliranja.
Željno išćekujem čime će Crni ovoga puta da me obraduje. Pruža mi disk i smeje se.
U zagrljaju
Najzad je uspelo
Jednog jutra, čovek je ugledao ptice na žicama preko puta, a onda je uradio ono što su mnogi od nas sanjali da bi možda moglo da se uradi…
Jeste li i vi zamišljali ptice na žicama kao note?…
(Via)
Šine
Pre mesec dana pomenuo sam novi bend & novi album koji, za malo, da doživi sudbinu još gomile stvari koje stoje na čekanju još od prošlog leta iz veoma prozaičnog razloga: zaboravim na njih ili mi nešto odvuče pažnju. E, nećeš ga majci, rekoh sebi, namučen od jučerašnjeg preslušavanja novog albuma jedne od megazvezda koji me je potpuno bacio u bedak, toliko da sam u sebi neprestano ponavljao antologijsku rečenicu Mladena Delića: “Ljudi, je li to moguće?”
Pa, kada sam već još pri pameti, da napišem koju… Dok mi još uvek rade bubrezi! 
Saobraćajni znak, onako usput
Kafa
Klinci probaju kafu po prvi put i reaguju spontano. Posle odgovaraju na pitanje “hoćeš li piti kafu kad porasteš?”
Mnogo propusta vidim ovde.
Srce
U sali je bio mrkli mrak, a već napaljena publika je počala da negoduje. Čuo se po koji zvižduk, a kada su se muzičari pojavili na sceni galama & zvižduci su postali nesnosni. Još se samo čekalo da muzika krene da se valja…
A onda je pevač prišao mikrofonu i mirno rekao: “Ovo je naš poslednji nastup, uradili smo sve što smo znali i mogli. Grupa Family prestaje da postoji.”
Tako je završio karijeru jedan od najboljih i najintrigantnijih bendova svih vremena.
