Month: May 2014

Želim li da znam (part II)?

Kao što znamo, ženska ćud je nedokučiva i kada one urade nešto sa svojom glavom, poručuju nam da treba da promislimo šta se u njoj dešava. A kada kosu ofarbaju u ljubičasto ili zeleno, treba potražiti najbliži zaklon, za svaki slučaj. To je faza kada ti saopštavaju da je vreme za razmišljanje isteklo. wlEmoticon-sarcasticsmile.png

U slučaju pevačica, prethodno ne mora da znači pa, s vremena na vreme, neke od njih overim jer znaju itekako da me iznenade. Na najbolji mogući način. A i ako pođe po zlu, ne mogu mi ništa, jednim klikom im zapušim usta. wlEmoticon-hotsmile.png

Tako, naoružan srpljenjem i bez predrasuda, rešim da overim gospođicu zelene kose…

I da vidiš čuda, ispade jako dobro. Obično se ne dešava da se obrade tuđe pesme koje su još friške, ali ova verzija, barem za mene, zvuči bolje od originala.

Nastavite sa čitanjem… “Želim li da znam (part II)?”

Voz

Sećate li se svoje prve vožnje vozom? Obično smo svi bili nešto mali pa nam se to gubi u magli godina, ali u mom slučaju situacija je bila takva da sam prvu deceniju života putovanja provodio uglavnom ušuškan na zadnjem sedištu ćaletovog “keca”, bilo da je reč o odlasku na more (putuje se uglavnom noću, da se izbegnu vrućine) ili do zrenjaninskog atara gde nam je bilo stacionirano 90% rodbine.

Stoga mi je živo u sećanju ostala prva vožnja po šinama, jer sam već dobrano zagazio u adolescenciju. Nije to bio voz u klasičnom smislu te reči, već šinobus koji je polazio sa Dunav stanice, no ugođaj je bio kompletan. Najveći utisak mi je ostavio most između Tomaševca i Orlovata koji je “shareovan” između šinobusa i drumskog saobraćaja, tako da sam sa zanimanjem gledao automobile koji su stajali na semaforu čekajući da mi prođemo. Godinama sam želeo da se vratim na taj most, te sam to i učinio tri decenije kasnije, prošlog leta…

Nastavite sa čitanjem… “Voz”

Utovar nedeljom, 11. maj

Sa prailno odabranom literaturom i u toaletu možete priuštiti sebi solidno obrazovanje.

ne preporučuje se držanje u rucu; u strahu mogu da ugrizuNe napadajte slepe miševe. Čuvajte ih od sebe i drugih. Ne samo zato što su zakonom zaštićeni i ne samo zato što su korisni i ne samo zato što su lepi, nego i zato što nemate baš nikakvog razloga da ih napadate.

Ako vam i ulete u stan/kuću, biće više zbunjeni i uplašeni od vas. Najbolje je da samo ugasite svetlo (jer im otežava gledanje) i pustite da sami nađu izlaz. To je za njih ionako samo jedna obična, doduše nepoznata, pećina u kojoj nema mnogo toga interesantnog.

I nisu oni krivi što ih ljudi tako zovu (slepi miševi), kad oni vrlo dobro znaju da nisu ni slepi, a ni miševi.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. maj”

Perspektive TV rasprava

Koliko čujem, aktuelna moda je da se nađu oponenti raznih vrsta i dovedu u TV studio. Nije bilo davno kad su doveli onu dvojicu iz dva košarkaška kluba, o predizbornim kampanjama svake dve godine da i ne govorim. Pa se nešto pitam: u čemu je draž posmatanja verbalnih rasprava? Ako ih već suočavate, dozvolite im da se potuku k’o ljudi. Evo, ovako.

E, tako se to radi. Umesto eksplicitne tuče, razaranje studija: sevap. Jedino mi žao što nisu polupali ploču tom nesrećnom moderatoru o glavu.

Dvostruko upucan

Od onih sam koji ne vole svađe, radije se raspravljam sa ljudima sa kojima ne delim mišljenje. Pa ko pobedi. U svađama nema pobednika, svi akteri gube.

Sa ženama je još gadnija situacija, jer neke, naprosto, vole da se svađaju. Ili raspravljaju, njima je sve jedno, važno je da se priča. Još ako su jezičare… Tek onda se nagrabusi. Confused smile Stoga je tema rasprave jako bitna, a ako sa ženom raspravljaš o politici, tek onda si obrao bostan: ili ćeš mirno popiti tiradu bez smisla ili ćeš biti proglašen za neznalicu. Pa onda, SAM, misli šta hoćeš. Sarcastic smile

Srećom, ima izuzetaka, pa muško/ženska rasprava može da postane povod za zaista cool pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Dvostruko upucan”

Једна од пре: кућа без крова

Настављам своју шетњу по кривим сокацима око центра Зрењанина. Ова фотографија (у ствари синемаскрп од бар пет снимака) је снимљена само педесетак метара иза Грбиног дрвета из зида.

И неких двеста метара иза претходне. Ова зграда је некад гледала на реку, а ваљда је и река волела да погледа на њу.

(велика је овде)

Нешто даље у дворишту је некад био први експрес ресторан у СФРЈ, или су ме бар тако слагали. Тај је после затворен а други отворен два ћошка даље (у Вршцу би рекли “две ћошке”), па је онда и тај затворен и сад је тамо полупразна зграда. Овуда се могло краћим путем из Гимназијске на обалу. Једном сам ту чак и појео свој први бурек с месом (што је било чудо, дотле сам мислио да постоји само са сиром). После се ту уселила нека ауто школа (и ко зна шта све још и којим редом). Овај задњи део, који више нема крова, не знам чему је служио. То је још једна међу старим зградама у строгом центру али не и на главном сокаку, које није захватила евроамеричка манија да се пицњава оно где се пролази, а ћошак даље може дрвеће да расте између зидова.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: кућа без крова”

U ljubavi s pogrešnim(nom)

I can’t see much of a future
Unless we find out what’s to blame, what a shame
And we won’t be together much longer
Unless we realize that we are the same

“Poslušaj ovu pesmu”, reče Ona, “Nouvelle Vague su obradili Buzzcocks”.

Odlična obrada, laganiji tempo čak nekako i više odgovara rečima nego kod originala. No, baš u toj neusklađenosti je formula uspeha Buzzcocksa… brzina i napetost punka u kombinaciji sa rečima koje kao da su skinute iz nekog hita sa pop liste.

Stoga, neka danas bude izvorna verzija. Jer kao što je miks punk zvuka i pop tekstova nešto što po definiciji ne bi trebalo da uspe, po istom pravilu ne bi trebalo da uspe ako se upustimo s nekim u koga ne bi trebalo da se zaljubimo. A stari prevarant život udesi da je tako najlepše…