Veća fotografija je ovde. Na fotku sam naleteo na fejZbuk profilu Viktora Ignjatijevića, svog starog znanca iz sajberprostora, čiji radovi plasirani putem Instagrama su zanimljiviji od 99% pokušaja drugih ljudi – barem kada je reč o onome što sam imao prilike da vidim. No, to je zato što Viktor očigledno poznaje pravila o fotografiji, onoj klasičnoj, pa je prepoznao kako se ta pravila krše pametno uz pomoć Instagrama kao instant medija. Prosto: ako je medij instant, to nije poziv na proizvodnju digitalnog smeća; i dalje moraš da razmišljaš, a izrada fotografije i dalje počinje mnogo pre usmeravanja objektiva, a završava se mnogo posle pritiska na okidač. Viktor to zna i koristi: ima toga još na fejZbuku. Nadam se da će se čovek setiti da napravi i neku pravu galeriju, negde.
Viktor je možda jedan od najboljih primera da fotografiju ne određuje poznavanje tehnike, pravila, fotografsko umeće, pa možda čak ni iskustvo, već dubina duše. I ja mu često prigovoram da bi fotki možda trebalo da bude više, al se onda uvek zapitam zašto to od njega tražim, pa se ugrizem za jezik i pomislim da svako ima svoj takt i rezon(ancu) – ponekad, snažno i nenametljvo, dobrodušno, humano i veoma lično, to je Viktor. I svakoj se obradujem i požurim da je pogledam…