Month: September 2014

Buntovnik

Kada je Jeff Beck napustio Yardbirdse usred uspeÅ¡ne ameriÄke turneje, svi su se uhvatili za glavu i zapitali se koji mu je… Iz danaÅ¡nje pameti, to je bio logiÄan potez, jer sa Yarbirdsima nije viÅ¡e imao Å¡ta da traži – već je bio miljama daleko ispred njih, u razmiÅ¡ljanju. Veoma mlad i pod adrenalinom, napravio je svoju grupu sa kojom je tokom 1967. godine svirao po klubovima u Londonu. Prva inkarnacija The Jeff Beck Group ukljuÄivala je danas velike muziÄke zvezde: Ronniea Wooda na ritam gitari, Roda Stewarta kao pevaÄa, a ritam sekcija se menjala od svirke do svirke.

Kada se postava grupe ustalila, Beck je snimio jedan od najboljih albuma svih vremena, Truth (1968), otišao sa njom na svirke po Americi, a kada su se vratili sve je rasturio. Mladost – ludost!

Nama samo ostaje da se pitamo kako bi rok muzika danas izgledala da se to nije desilo.

Nastavite sa čitanjem… “Buntovnik”

Novi dometi licemerja: seksualizacija deÄije nevinosti u Americi. I ne samo tamo.

Jedan fotograf je doživeo da foto-sesija koju je izveo sa svojm trogodiÅ¡njom ćerkom, a potom je objavio na Instagramu, bude žigosana kao Äin bolesnog monstruma. BeÅ¡e to samo zato Å¡to je detence bilo goluždravo na vrelom letnjem danu. Stigmatizacija je bila brza, masovna i potpuna. Nedostajalo je samo hapÅ¡enje, jer sluÄaja zapravo nije bilo.

Srećom, taj Äovek je odluÄio da stane protiv onih koji su ga osudili i od svega napravio performans gde je pozvao svakog da saopÅ¡ti Å¡ta vidi na fotografijama.

Dok su neki u tim fotografijama videli akt deÄije pornografije, većina je videla oca koji provodi vreme svog života sa svojim roÄ‘enim detetom, pri Äemu ne treba biti osobito mudar da bi se na fotografijama prepoznalo kako oboje apsolutno uživaju u tom druženju.

Zahvaljujući tom animiranju javnosti i beleženju reakcije većine, Wyatt Neumann je dobio natrag svoje suspendovane naloge na društvenim mrežama. Ali, pitanje je ostavljeno otvoreno: gde je granica?

Nastavite sa čitanjem… “Novi dometi licemerja: seksualizacija deÄije nevinosti u Americi. I ne samo tamo.”

Vinsent

Pre neki mesec bivÅ¡i ministar zdravlja je, kao iskusan lekar, postavio dijagnozu da su Srbi “masni i depresivni”. Ovo “masni” verovatno znaÄi da će neprijatelji lakÅ¡e da nas nataknu na kolac, a “depresivni” da graÄ‘ani ne valjaju Äim su zaboravili da se raduju.

Kako god da tumaÄimo njegove reÄi, loÅ¡e nam se piÅ¡e.

DoduÅ¡e, u sliÄnom tekstu neki od novinara je ustvrdio da smo manje depresivni od Hrvata i Crnogoraca. BaÅ¡ me je uteÅ¡io.

Nastavite sa čitanjem… “Vinsent”

Ammæli

Ustao sam pre tebe, lagano, da te ne probudim, na prstima iÅ¡etao iz naÅ¡e sobe i joÅ¡ pomalo bunovan odteturao se do kuhinje. ParÄe torte koje sam brižljivo skrio u zadnjem delu frižidera je i dalje bilo tamo – neotkriveno, nadam se. Zabo sam u njega svećicu, zapalio je posle skoro Äitave veÄnosti traženja upaljaÄa (jedna od mana ostavljanja cigareta) i uputio se natrag u sobu.

Nastavite sa čitanjem… “Ammæli”

Trideset godina kasnije – gde su sad?

Recesija i globalizacija su pogodili svakog ko je mislio da se može živeti od stare slave.

Ponekad je najbolje ne ÄaÄkati po proÅ¡losti. Sećanja, pa makar bila i iskrivljena, teže da budu bolji izbor od prepoznavanja i suoÄavanja sa onima koji su vam nekad znaÄili neÅ¡to.

Bulevar polupanih snova

I walk along the street of sorrow
The boulevard of broken dreams
Where Gigolo and Gigolette
Can take a kiss without regret and so forget their broken dreams

Dobro pamtim kad sam prvi put Äuo kako peva Diana Krall. Behu to pionirski dani razmene MP3 audio materijala, kad su oldvejveri jedva uspevali da se saberu od Äuda Å¡to viÅ¡e neće morati da se muÄe dajući velike pare na skupe audio kasete. Na jednom od tri CD-a koje sam pomno Äekao i najzad preuzeo od Bange, nalazilo se neÅ¡to Å¡to uopÅ¡te nisam pojma imao Å¡ta je. No, reÅ¡io sam da najpre presluÅ¡am Arethu Franklin: album Young, Gifted and Black (1972) sam odavno priželjkivao u svojoj fonoteci jer sam o njemu godinama samo sluÅ¡ao hvalospeve. I pod utiskom tog remek-dela, pustim album All for You (Dedication to Nat King Cole Trio) (1996), koji je potpisala pevaÄica Äije ime nisam znao, a njenu muziku nikad nisam Äuo niti tražio da Äujem. Banga je sam dopunio CD tim albumom kad je video da ima mesta. Pa dobro, pomislih, album je posveta sjajnom i neverovatnom pevaÄu: vredi posluÅ¡ati ko god da je.

Sećam se i Å¡oka kad sam prvi put Äuo tu izvedbu “Boulevard of Broken Dreams“. Pomislio sam: da li je moguće da se ovih godina pojavi neko Äija duÅ¡a je crnja od duÅ¡e Billie Holiday? Taj glas je udarao pravo u bazu lobanje. Tu nije imalo Å¡ta da se doda niti da se oduzme. To je bilo to.

A onda Å¡ok.

Ovo ne da nije matora crnkinja, već mlada belkinja, pa još plavuša. O, sunce ti žareno! Surprised smile

Nastavite sa čitanjem… “Bulevar polupanih snova”