Puno je primera „klasične“ muzike koja se odomaćila među slušaocima koji je niti slušaju, niti mare za nju. Betovenova Klavirska sonata br. 14 u Cis molu, poznatija kao “Mesečeva”, je zgodan primer. Susrećemo je na neočekivanim mestima, od televizijskih reklama do crtanih filmova.
U nadahnutoj verziji velikog umetnika Vladimira Horowitza, čuvenog po svojoj emotivnoj svirci, to izgleda ovako.
Na Cevki ima puno verzija, uglavnom sa mnogo tehnike a (pre)malo duše, ali nije loše da se pregleda. Vodite računa da je reč o trećem stavu (Presto agitato), pa nađite verziju koja vam najviše odgovara.
Ako ste uporni, ubrzo ćete primetiti da se osnovne teme ili kompletna sonata provlače kroz razne žanrove muzike. Prvi stav kompozicije je kod nas iskoristio Kornelije Kovač kao osnovu za svoju pesmu “Sonata” (1969) koju je izvodila Korni grupa i to je zvučalo jako dobro.
A šta se dešava ako se izabere pogrešan žanr?
Ту већ ступамо на чувени ШББКББ терен, шта би било кад би било – где је Бенкс у јако разређеном друштву. Аутора који су замислили друштво без новца има јако мало. Један пример су “Звездане стазе”, али је ту Роденбери замислио некакву врсту војно-државног социјализма, где можда не постоји економска, али итекако постоји физичка принуда. И где је Федерација једно острво чијим обалама харају разни Ференги и где се, вала, вазда нешто ратује, и зато су и они заувек под војном управом. То још није то.
