Ponekad, kada zalutam u folk vode i sam se iznenadim. U njima ne oÄekujem previÅ¡e talasanja. Ipak je to muzika koja je duboko ukorenjena u arhetip nekog podneblja pa nema mesta za velike eksperimente van zadatog kanona koji se brižljivo neguje iz generacije u generaciju. OÄekujem samo da naiÄ‘em na nove izvoÄ‘aÄe koji ono staro istresu na neki novi naÄin, sa sopstvenim ili modernijim viÄ‘enjem.
Grupa Lau nije ništa od već viđenog.
Tri Å kota koji Äine Lau su krenuli sasvim novim putićem kojim do sada niko nije iÅ¡ao. Njihovo viÄ‘enje folka je sasvim neuobiÄajeno, zasnovano na sviranju bez predrasuda i fantastiÄnom razumevanju koje postoji izmeÄ‘u njih. Aranžmani su suptilni i neoÄekivani, a improvizacije utemeljene u slobodnijim formama, ponajpre u džez muzici. Na poslednjem albumu prisutna je i ambijentalna elektronika, a ako pažljivije pogledate ovaj video zapis, videćete da su zatrpani raznim pedalama i pomagalima.
SluÅ¡ajući ih, prvi utisak mi je bio da su namerno gurnuli prst u oko muziÄkim Äistuncima. Ovakvi potezi u takvim sredinama ne prolaze nekažnjeno, pa sam oÄekivao da ću proÄitati gomilu tekstova u kojima im na sve moguće i nemoguće naÄine “podmeću nogu”. Da se sapletu, normalno. No momci se ne daju, o Äemu svedoÄe tri nagrade BBC-ja za najbolju folk grupu. A to na Ostrvu već ima veliku specifiÄnu težinu i pokazuje da se i publika, verovatno mlaÄ‘a, primila na njihov naÄin miÅ¡ljenja.
Ni ja nisam mogao da im odolim. Samo se pitam: Šta će sledeće da smisle? 