Drugi dan puta bio je rezervisan za kratak obilazak Bora, a zatim pravac Majdanpek.
Month: April 2015
Veličina je bitna… relativno
Kada se čovek okrene oko sebe (posebno ako živi u gradu), možda tek u posebnom trenutku nadahnuća shvati da dobar deo onoga što vidi nije postojalo pre njegovog rođenja. I to je prava snaga nauke: oruđa koja daje za stvaranje jednostavnijeg, boljeg, lakšeg. Korisnijeg. No, da bi nauka došla do praktičnih rešenja, neophodno je dati joj i novca i vremena da akumulira… rekao bih unutrašnju energiju tumačenjem nekih, u svakodnevnom životu potpuno nebitnih pojava. Recimo:
Nemam pojma koji to uređaj u našoj kući može da zahvali svoje postojanje dokonom naučniku kome je bio potreban način da izmeri veličinu zvezde Rigel, pa je u tu svrhu smislio sasvim novu tehnologiju… ali sam siguran da takav uređaj postoji.
Da, potpuno sam siguran.
Kako vreme prolazi
It’s still the same old story
A fight for love and glory
A case of do or die.
The world will always welcome lovers
As time goes by.
Veliki je problem izabrati prikladnu pesmu za godišnjicu. Sve su poprilično ljigave i u njima se podrazumeva da je srećan početak imao i srećan kraj, na kalup Stojnićevih stihova “večeras na dan našeg venčanja”. Majka mu stara, zar se ne možemo prisetiti događaja koji je bio divan sam po sebi, bez obzira kako se završio i bez podrazumevane patetike? Eto zadatka za nove naraštaje muzičara a, do tada, hvala starim majstorima…
Po istočnoj Srbiji: Ponoć u vrtu dobra i zla
Prvo veče konak je bio u Žagubici, na vrelu Mlave. Nastavite sa čitanjem… “Po istočnoj Srbiji: Ponoć u vrtu dobra i zla”
Anamorfoza
Celog života čuvam mogućnost da osetim strahopoštovanje prema ljudskim sposobnostima koje nemam. Evo baš je u subotu poljski fudbaler Levandovski dao gol onako kako nikada nisam umeo. A jedna od glavnim stvari za koje sam oduvek imao dve leve ruke jeste crtanje. Zato svaki put ostajem zapanjen kada vidim crtačku rutinu, posebno kada se radi o tehnici koja koristi pravila anamorfoze, što je bezobrazluk po sebi. Recimo:
Spektakularno.
Vukotinjanje (II): A
Moglo je to bolje. Ustavnu povelju kao da su pisali uz vjetar.
ADIODASO
Marka sportske opreme za disciplinu pretrčavanja iz urušenih partija u profitabilnije. Adiodaso oprema je udobna, lagana, preporođuje. Bio je i jedan ovakav slučaj: čovek koji se iz Instituta nuklearnih nauka u Vinči vinuo u nebesa meditativnih visokoletača, na brzaka je oblačio Adiodaso opremu i srušio se iz patriotskih visina u – Novu saveznu narodnu skupštinu! Udes je preživeo, za razliku od nekoliko zgranutih građana.
AEFEKTNA REČ
Ne znam ko je rekao, jer svi ponavljaju, da reč seče kao mač. Posle se iznosi da je progovorena u afektu, pa zvuči kao izvinjenje i ništa više. Na glasu je i efektna reč, koja pogađa u srce problema, sa minimumom glasova. Ali, to samo znači da efektne reči mogu – da rane u srce kao koplje. Sa odsečenom glavom, ili probodenim srcem, svejedno je. Hajdemo da uvedemo aefektnu reč. To je efektna reč rečena u afektu, a koja je ubila čoveka. Nabijanje čoveka na reč. Zgodno je i za epitafe: ubi ga aefektna reč.
Seti se naše ljubavi
Već dugo razmišljam o tome da napišem serijal o jugoslovenskoj pop(ularnoj) muzici. Možda ovo pop i nije najsrećnija kategorizacija, ali nema veze. Bitno je da izbor muzike koji je ilustruje bude interesantan.
Dobro znamo šta se sve na jugoslovenskim prostorima izdešavalo u protekle četvrt decenije. A nije sve bilo baš tako loše…
I dok se se ja sve nešto nećkam, u film mi upada Junior koji ima želju da me proveri šta radim. Na preskok mu puštam nekoliko muzičkih uzoraka, a on ih komentariše:
– Ćale, ako ti to ne napišeš, kako će moja generacija uopšte znati šta se dešavalo u to doba. A muzika je super…
Osokoljen podrškom mladosti, počinjem da se prisećam…
Po istočnoj Srbiji: Skela
Narednih nekoliko dana (trenutno ne znam još tačno koliko, pošto još uvek sređujem fotografije i utiske) u ovoj rubrici moći ćete da pratite foto zapise s mog skorašnjeg desetodnevnog puta po istočnoj Srbiji.
Tetovaže, ali trodimenzionalne
Da vidimo prvo šta živi ljudi mogu i smeju:
Ako bih bio primoran da odaberem jednu ljudsku aktivnost prema kojoj gajim najdublju odbojnost – a da ne pričamo o narkomaniji i ostalim pedofilijama – morao bih da ukažem na tetoviranje. Ima tu, svakako, ličnog animoziteta prema iglama, ali je u osnovi moje nezainteresovanosti za crtanje po telu ipak činjenica da se radi o nereverzibilnom procesu: učinjenom poslu manje-više mane nema (videti priču Tetovirani život Dušana Radovića).
Carillion
U želji da svom delanju daju na „težini“, rokeri, mahom oni koji imaju formalno muzičko obrazovanje, često su posezali za temama iz „klasike“. Ili su se barem trudili da svoje radove upakuju u aranžmane koji su zvukom simulirali „klasiku“. Dosta takve muzike sam čuo, a rezultati su se kretali od, uglavnom, prosečnih, do totalnih promašaja.
„Klasičari“ se, radije, drže svog okruženja. Mada se dešavalo i da neko od njih zaluta u rokerske vode.
Gitarista John Williams nije samo virtuoz već i svojevrsni brend. Reputaciju vrhunskog izvođača zaradio je tokom šezdesetih, pa je u jednom trenutku poželeo da se poigra sa rokerima. Njegov album Changes (1971) nije epohalan, ali je ugodan za slušanje sa čudnim repertoarom – od Baha, preko Đanga, do Bitlsa.