It’s 5 o’clock
driving sown Park Lane
as London leaves
for the weekend again
through the dark city streets
in the clinging rain
I take my car
towards the Thames
and Waterloo……
6.02 Waterloo
Šef je u svom tekstu već objasnio mnogo toga o grupi U.K., tako da ću samo da dodam par napomena.
Igrom sluÄaja, Ćale mi se naÅ¡ao u UK u pravom trenutku. Kao i obiÄno, po inostranstvu je nosio i ceduljicu sa mojim lepim željama, Å¡to je podrazumevalo obilazak muziÄkih radnji. Tako sam debitantski album grupe U.K. već držao u rukama nekih nedelju dana po objavljivanju.
Joj! 
Mojoj sreći nije bilo kraja jer u novoj supergrupi bili su sve “moji” – Bruford, Wetton, Jobson i Holdsworth. OÄekivanja su mi bila velika – neÅ¡to poput nastavka King Crimson avanture, samo bez Frippa.
I stvarno, taj debitantski album je razvaljivao na mnogo naÄina, mada nije za neiskusne uÅ¡i. Jedina mana mu je nekoherentnost, tako da se vrlo jasno razaznaje koji od pomenutih muziÄara je vodio glavnu reÄ u svakoj od pesama. Bilo je to vrlo, vrlo obećavajuće druÅ¡tvance koje se odliÄno zabavljalo…
Već posle godinu dana Bruford i Holdsworth su krenuli svojim putevima u potrazi za malo viÅ¡e džeza u onome Å¡to sviraju, a dizgine je u svoje ruke preuzeo Wetton. Ovaj prekaljeni muziÄar sa biografijom kakvu NEMA NIKO u modernoj muzici (proverite u kojim grupama i sa kim je sve svirao) razmiÅ¡ljao je pragmatiÄno. Na albumu Danger Money (1979) već može da se nasluti i kuda se uputio… Å¡to će, neÅ¡to kasnije, gromko odjeknuti Å¡irom sveta pod muziÄkim brendom Asia.
I ma koliko muzika koju su U.K. izvodili bila tehniÄki komplikovana i tražila koncentraciju od sluÅ¡alaca, bilo je i jednostavnijih trenutaka. “Randezvous 6.02” je Äudna pesma koja odaje utisak da je nekako zalutala u njihov repertoar – mirnijeg je tempa, uz simpatiÄnu priÄu o železniÄkoj stanici Waterloo u Londonu.
Kako je Waterloo samo jedna od osamnaest železniÄkih stanica u Londonu, pitam se da li je neko već ispevao pesmu o naÅ¡oj najvećoj, Beogradskoj. Ili u nju viÅ¡e niko ne zalazi. 