Poslednjih desetak godina svedoci smo da već etablirani muziÄari rado posežu za “klasiÄnim pesmama”. Verujem da nije u pitanju njihov ego trip već naÄin da se iz naftalina izvuku mnoge od zaboravljenih pesama XX veka kako bi se približile mlaÄ‘oj publici. Tako je, recimo, Rod Stewart izdao Äak pet albuma na kojima peva standarde, a Bob Dylan se upustio u istraživanje Sinatrinog repertoara i, kako mi se Äini, ne misli da se zaustavi.
Stewarta i mogu da razumem kao vrhunskog pevaÄa, ali Dylana nikako – celi život sam se bavio njegovim pesmama, a ne pevanjem.
Nastavite sa čitanjem… “DeÄak koji je bio ispred svog vremena”