Na onim glupavim listama 100 najboljih, najvećih, najuticajnijih, naj… gitarista svih vremena, Micka Ronsona nećete naći ni u prvih 50. On nije bio muziÄar koji je plenio svojom virtuoznoÅ¡Äu i vladanjem instrumentom – tako neÅ¡to nije ni želeo. Njegova vrednost je bila u tome Å¡to je savrÅ¡eno razumeo ideje svojih poslodavaca i znao je da ih perfektno uobliÄi na nekim od antologijskih pesama koje su danas zastupljene u svakom bukvaru rock & rolla.
ZazvuÄao bi kao ni jedan drugi gitarista u tom trenutku.
IzmeÄ‘u 1970. and 1974. godine bio je Bowieva “desna ruka”, voÄ‘a prateće grupe The Spiders From Mars i Äovek koji je raspisivao aranžmane za njegove kljuÄne albume The Man Who Sold the World, Hunky Dory, Ziggy Stardust, Aladdin Sane i Pin Ups. Koproducirao je Lou Reedov album Transformer (1972) kojim je ovaj muziÄar, napokon, postigao komercijalni uspeh i dobio pažnju kakvu je zasluživao. Sprijateljio se sa Ianom Hunterom, a kombinacija Hunter/Ronson je postala jedna od najvećih koncertnih atrakcija tokom sedamdesetih.
PopriliÄan uspeh za momka iz Hulla koji je samo nekoliko godina ranije zapoÄeo život kao baÅ¡tovan u lokalnom parku. 
Manje poznat deo njegovog života su solistiÄki albumi.
Kako je sam Ronson priÄao, do toga je doÅ¡lo potpuno neoÄekivano. Bowie je bio zasićen virtuelnim likom Ziggyja i reÅ¡io je da radi neÅ¡to drugo, a njihov zajedniÄki menadžer je već imao ideju za Ronsona Å¡ta dalje da radi – napraviće od njega novu veliku zvezdu.
Ronsonov prvi solo album Slaughter on 10th Avenue (1974) je skockan na vrlo neobiÄan naÄin. Niko nije oÄekivao da ga otvori Elvisova “Love Me Tender“, kao i da će Ronson propevati. Uostalom, od gitaristiÄkih heroja se to i ne oÄekuje. Ali Ronson se i u tome odliÄno snaÅ¡ao. Ma koliko bio iznenaÄ‘ujući za ono vreme, ovaj album je izdržao test vremena, pa dobro zvuÄi i danas.
Usledio je Play Don’t Worry (1975) koji se sastoji uglavnom od obrada, a Ronson se potrudio da izbor pesama bude Å¡okantan – autori su, izmeÄ‘u ostalih, bili Pure Prairie League, The Velvet Underground, Little Richard… Zapakovane u rock/glam rock aranžmane, te pesme su predstavljale neobiÄna Äitanja originala. A bilo je i odliÄnih autorskih pesama.
“Billy Porter” je prava songwiterska numera, sa dugom naracijom. Nastala je kao Å¡ala. Ronson je o toj pesmi ispriÄao:
Imao sam drugara po imenu Billy Porter, koji je bio veliki zajebant. Stalno je priÄao viceve. To je bila poÄetna inspiracija… Kanije, doÅ¡ao mi je Lou Reed sa priÄom kako je opljaÄkan u New Yorku, pomogao mi je oko dodatnih stihova, zadržao sam Å¡aljiv deo koji sam već napisao i to je sve u vezi sa njom.
Pesma se sluÅ¡ala mnogo i kod nas (album i singl su bili licencno objavljeni), a Ronson, iako je imao potencijala za veći uspeh, kao skroman Äovek vratio se onome Å¡to je najviÅ¡e voleo – da bude sideman. DoduÅ¡e, takvim veliÄinama poput Vana Morrisona i Boba Dylana.
Umro je mlad (46) 1993. godine. Jetra mu nije izdržala.