Većina Samuraja voli lik i delo Mikea Oldfielda, a ja mu doÄ‘em kao nekakva crna ovca. Uglavnom sam ravnoduÅ¡an prema njegovoj muzici. Oni “veliki” albumi sa poÄetka njegove karijere mogu da mi posluže, eventualno, kao zvuÄna kulisa dok neÅ¡to radim, jer me ne iritiraju. Silno se zabavljam reÄima recenzenata poput “new Oldfield album marking a return to a more organic style of composing”, mada je odavno jasno da je Oldfield u nedostatku pravih ideja sklon da citira i reciklira do besvesti samog sebe. Željno iÅ¡Äekujem neki njegov album pop/rock pesama u kojima najbolje funkcioniÅ¡e, a koji bi mogao da me demantuje.
Ako ga ikada doÄekam.