Ako, poput mene, mislite da Jethro Tull često znaju da đavolski zakomplikuju muziku koju (pro)izvode, potpuno ste u pravu. Verovatno je to i jedan od glavnih razloga zašto niko i nije pokušavao da ih imitira, jer unapred zna da je osuđen na neuspeh. Tu i tamo, na snimcima drugih grupa može da se pronađe po neki citat koji jasno govori o njima kao uzorima, ali ništa dalje od toga – Ian Anderson je jedan i jedinstven muzički genije kakav se skoro neće ponovo pojaviti.
No, u isto vreme kada su Jethro Tull stvarali svoja remek dela, postojala je ekipa u komšiluku koja je bila spremna da komplikovanu muziku pogura još dalje.
Jeste li nekada slušali grupu Gentle Giant? 
Prvi susret sa ovim momcima je, iz iskustva, najčešće traumatičan jer njihovu muziku nemate s čime da uporedite. Klasično obrazovani, oni sviraju svaki instrument koji uzmu u ruke, uključujući i neke koji se ređe koriste u rock & rollu. Svo vreme se poigravaju sa tempom i dinamikom, najrazličitijim muzičkim žanrovima, vokalne deonice su sve samo ne obične, a nisu im strana ni atonalnost i avangardna rešenja. Njihove pesme nikada nisu bile uspešne singlice, pa je moj savet da se naoružate strpljenjem i pažljivo slušate albume jer vaš pogled na muziku nikada više neće biti isti.
Uostalom, verujem da će Grba jednoga dana napisati opširnu impresiju o svom prvom susretu sa ovom grupom i šta mu je ta muzika uradila. 
Da se današnji prilog ne bi pretvorio u šok terapiju, posegao sam za albumom In a Glass House (1973), četvrtim po redu u njihovom opusu, koji važi za najkomercijalniji (čitaj, najprijemčiviji). U pitanju je konceptualno delo bazirano na kratkoj priči Trumana Capotea po kojoj je 1972. godine snimljen televizijski film The Glass House. Ukratko, to je priča o profesoru sa koledža koji je poslat u specijalan zatvor nakon što je osuđen za ubistvo. I tu se susreće sa okrutnim svetom prevejanih kriminalaca u kome treba da preživi…
Kurioziteta radi, album nije izdat u Americi, jer je diskografska kuća Columbia procenila da nije dovoljno komercijalan!
Naslovna numera koju danas slušamo zatvara album i odlično demonstrira svu lepezu uticaja koji su prisutni u muzici Gentle Gianta – od baroka & renesanse, preko folka, bluesa do rocka i jazza. Poslušajte samo šta svira svaki instrument i brzo ćete pomisliti da li su ovi momci uopšte bili u stanju da ovakvu muziku izvode uživo. I odmah da vam kažem: jesu! To se može lako proveriti na malobrojnim živim snimcima na Cevki. Doduše, većina pesama je prearanžirana, ali nije nimalo pojednostavljena.
Gentle Giant se i danas rado sluša i njihova muzika je izdržala test vremena. Nikada nisu osvojili mainstream publiku, ali su stekli kultno sledbeništvo među onima koji uživaju u izazovnim i neuobičajenim muzičkim oblicima. Poput svih nas okupljenih na ovom mestu.