Posle dobrog ručka, deca vole i malo da se zaslade, jer smo i mi to voleli kad smo bili deca. Ničega, previše, od svega pomalo. Nema veze ako ne pojedu sve.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo, a posebno dečici.
Month: November 2018
Zadovoljstvo i bol
Ne znamo da li su autori pesme poznavali njihov privatni odnos, no priča o sado-mazo paru se savršeno uklopila u imidž dueta.
Divinyls su na papiru imali sve preduslove da budu velika grupa: zgodnu pevačicu specifičnog glasa Chrissy Amphlett i talentovanog gitaristu/kompozitora Marka McEnteeja, sposobnog da napiše pesme koje će postati hitovi. No, iako su u rodnoj Australiji postali jedna od važnijih grupa iz osamdesetih, ostatak sveta se ni malo nije trznuo.
A nije da se nisu trudili.
Štogod prestar za rokenrol, nadasve premlad za gašenje bloga
Suština pasijansa će proraditi ponovo, ovako ili onako. Glas Iana Andersona, nažalost, više neće.
– Ej, Grba, ne radi ti Suština pasijansa!
– Ako ćemo pošteno, ne radi ni tebi.
– Pa dobro, znam… Mislio sam, ne radi uopšte…
– Znam, ebaga. Nešto se zakukuljilo, a marfologija gužve u parovima je na snazi, pa nemam vremena da se bavim… Pritisnuo me posao.
– A šta mi nindže da čitamo i slušamo dok se ti setiš da popraviš blog?
– Ne znam. Ako ništa drugo ne uspe, ugasiću ga.
– Znači, too old to rock’n’roll, too young to die!
Ono što sam odgovorio svom bliskom prijatelju na tu konstataciju nije primereno da prenesem ovde, jer ima veze sa upućivanjem u prenatalno majčino okrilje, a to se na srpskom kaže na način koji sablažnjava lepo vaspitanu manjinu. Nije se naljutio, nego je iskoristio prvu prigodu (manje od pet minuta kasnije) da mi uzvrati. Tako nas dvojica već decenijama.
Nastavite sa čitanjem… “Štogod prestar za rokenrol, nadasve premlad za gašenje bloga”
Насумица 1975.2
И најзад једна права насумица, јер… ове се фотке уопште не сећам. Оно, није да сам неки светски шампион Баната у добром памћењу, али за практично све фотке које овде окачим знам бар приближно кад, тачно где и углавном како и зашто сам их снимио. Ово, међутим, јок.
Знам само заобилазно. Исти негатив као 1975.1, дакле мај-јун. Где? Па, моја соба, каква је тада била, и фотеље још нису добиле оне лудачке прекриваче од златножутог плиша, какав је данас немогуће наћи. Ћилимови на поду. Не виде се боје… а штета. Видеће се, можда, ако наиђе нека, сликала се та соба подоста. Како и зашто? Вероватно натуралистички троножац (дупе на кауч, лактове на колена), и зато да се мало поиграм својом најближом околиним (не волим реч окружење, откако је постала политичка коректура за опкољавање).
Насумица 1975.1
тако мајстора имам и спреда и из профила одједном, оштрог као што му је и сатара
Много поснија година, нема више оног дугачког распуста, а и студентски живот не оставља толико лове за материјал, али зато смањује број муштерија којима сам развијао филмове… те, тако, пад производње доводи до пада производње. Зато је прва фотка чак из маја, и бави се суштинским стварима у животу. И око њега.
У овом тренутку сам не само искусни мајстор за вишеструко опаљивање (блицем, тј), него и имам идеју шта са тим да урадим. Ни мање ни више него оно што је Пикасо радио ручно.
Pomalo zveknuta
Nicole ima moćan i sugestivan glas koji prosto poziva na slušalačku avanturu i priziva u misli druge velikane.
Kada se pogleda biografija Nicole Atkins, prvo što upada u oči je da joj je život u poslednjih petnaestak godina bio poprilično haotičan. No, takve stvari se dešavaju svima i pravo je čudo kako je uspela iz sebe da iscedi toliko dobrih pesama koje se nalaze na njenim albumima. Valjda je i u tom haosu imala i malo sreće, a četiri vrhunska albuma i relativno malo godina(40) su dobar zalog za budućnost.
Takvih autorki i pevačica ima zaista malo.
Četir’ banke
Iako odavno ni muzički ni idejno nije u Bauhaus vodama, Peter Murphy nije ništa zaboravio. To je i demonstrirao u beogradskom Hangaru 9. novembra 2018.
Kad neko OVAKO cepa za drugi bis, možete misliti šta je bilo pre…
… a bilo je.
Iz rektangularnog nazad u 3D
Inokosni organ Suštine pasijansa je odlučio da sprovede svoju popravku u delo: nastavljamo sa veseljem. Ono jes’ da će to veselje ozvučiti gothic master, ali ne mo’š sve postići. Uostalom, ne možemo da pravimo kič-zabave samo zato što je prošla frka; mi ovde uvek pričamo kako je bilo i nema vam spasa.
E sad, kao, neko je pokupio one kapute i cipele što smo poizbacivali iz aviona, pa sad hoće da nam ih proda. A mi kao fini, pa sve hodamo na prstima, ne priznajući da nam zebu noge.
(Zima dolazi. Ne znaš ti ništa, Jovane Snežni.)
Iz perpendikularnog u rektangularno
Problemi koje smo trpeli tokom nekoliko dana navodno su rešeni.
Međutim, ništa nije sigurno. Problem je u tome što je avion poleteo, a onda je objavljeno da je preopterećen i od putnika se traži da skinu kapute i izuju cipele, a potom sve to izbace iz aviona. Takvo rešenje nije rešenje, pa smo skeptični.
Marfološke koordinate su u okviru podrazumevanih vrednosti, pa nemamo o čemu da brinemo, osim što opstaje SNAFU. Zbog toga, prisilna pauza se produžava tokom današnjeg dana.
Izvinjavamo se zbog smetnji.
Problem veoma perpendikularne prirode
Imamo malih (?) problema sa performansama servera na kojem radi naš blog. Šta ćete: serveri ne umeju da čitaju između redova.
Prinuđeni smo da napravimo pauzu dok se problem ne otkloni.
Izvinjavamo se zbog smetnji.