Month: November 2018

Ko sam ja da ti skidam zvezde sa neba

Da li se to manÄesterska muziÄka scena malÄice umorila u novom milenijumu?

ManÄester je jedan od onih gradova za koje su vezane razliÄite asocijacije. Iz njega je u XIX veku krenula industrijska revolucija koja je promenila lice celog sveta. Ljubitelji fudbala će odmah pomenuti velike klubove Manchester United i Manchester City, a kada je reÄ o muzici, u ovom gradu joÅ¡ od Å¡ezdesetih postoji jaka scena koja je u svakoj narednoj deceniji iznedrila neke globalnim razmerama važne izvoÄ‘aÄe.

Gotovo neverovatan podatak, s obzirom na to da trenutno u ManÄesteru živi jedva neÅ¡to viÅ¡e od pola miliona stanovnika.

Nastavite sa čitanjem… “Ko sam ja da ti skidam zvezde sa neba”

Još nije gotovo (repriza)

Asocijacije i veze se nastavljaju, a dobra muzika nastaje i u Äudesnim kombinacijama kojima su skloni ljudi kojima je umetnost važnija od sujete.

Here’s what I know about the gifts that God gave
You can’t take ’em with you when you go to the grave

Pažljivi Äitalac će svakako odmah znati da smo ranije već sluÅ¡ali ovu numeru.

Pažljivi Äitalac neće moći da razume moje razloge da danas sluÅ¡amo ovu numeru, pa se neÅ¡to neću veliko ni truditi da ih objasnim. Umesto toga, predlažem da istražimo tezu iz dva navedena stiha iz jednog specifiÄnog ugla.

Nastavite sa čitanjem… “JoÅ¡ nije gotovo (repriza)”

Poigravanje ružiÄastim Å¡umom

Ovakvo sviranje ne pada s neba.

O gitaroÅ¡kim bogovima napisali smo veliki broj tekstova. Svako od nas se trudio da detaljno obrazloži zaÅ¡to neki muziÄar zaslužuje taj epitet, pokuÅ¡ali smo da raskrinkamo lažne bogove i komisijski utvrdili da ne može da postoji samo jedan. U naÅ¡em Panteonu sedi ih viÅ¡e, a svako od nas proglaÅ¡ava vrhovnog u zavisnosti od sopstvenog ukusa.

Boginje gitare do danas nismo razmatrali. Princess

Radi politiÄke korektnosti i zbog opasnosti da nas neko od Äitalaca ne proglasi mizoginima, nije loÅ¡e da otpoÄnemo sa kanditaturom za boginje. Moj predlog je Kaki King.

Nastavite sa čitanjem… “Poigravanje ružiÄastim Å¡umom”

Duh plesa

Ideja je u tome da ne primetite tog crnog pantera baš prvim pogledom.

U oktobru 1971. godine Jon Hiseman je raspustio grupu Colosseum. O tome smo već nadugaÄko i naÅ¡iroko pisali u viÅ¡e navrata. Kako se radilo o spektakularnoj grupi u kojoj su svirali sve odredom muziÄki asovi, bilo je samo pitanje trenutka kada će se upustiti u neke nove poduhvate. Bas gitarista Tony Reeves i klavijaturista Dave Greenslade su doÅ¡li na pomalo Äudnu i originalnu ideju. Napraviće grupu koja će imati dvojicu klavijaturista uz ritam sekciju.

ZnaÄi, bez gitare kao tradicionalnog solo instrumenta.

Nazvali su je Greenslade. Valjda im je ime dobro zvuÄalo, a i kada ste Äuli da se grupa zove po bas gitaristi. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Duh plesa”

Crno svetlo

Sve je to predmet doživljaja granice.

Ako bismo mak na konac, The Black Light (1998) nije prvi album grupe Calexico. To bi bio samizdat pod naslovom Spoke (1997), za koji je trebalo dosta vremena da ugleda svetlost dana u uslovima gerila-marketinga i joÅ¡ uvek nejasnog koncepta. Ako ćemo pravo, kada je taj prvi materijal snimljen tokom druge polovine 1995. godine, Äak je i grupa trebalo da se zove Spoke. Å taviÅ¡e, dvojica koji su napustili Giant Sand i snimili taj materijal, objavili su album pod tim imenom grupe u NemaÄkoj, nekoliko meseci ranije.

Ali, onda su stvari doÅ¡le na svoje mesto: neki novi vetrovi su zaduvali indie svetom i nastala je prilika za neku novu muziku. NaÅ¡i junaci su se naÅ¡li u centru te priÄe. I tada je nastalo ovo Å¡to danas sluÅ¡amo.

Istina je uvek jednostavna.

Nastavite sa čitanjem… “Crno svetlo”

Ajde, curo, sa mnom do šumarka, pa da vidiš Kraljevića Marka

Nisu izmislili niÅ¡ta novo, ali zato su sve uradili kako treba. A to Äine i danas, pola stoleća otkako su poÄeli.

Toni je roÄ‘ak mog dobrog prijatelja. I posle Äetrdesetak godina ga joÅ¡ uvek pamtim kao zgodnog i Å¡armantnog momka. Živeo je u nekom od manjih gradova u Srbiji Äijeg se imena viÅ¡e ne sećam i bio je željan priÄe o muzici. Coffee cup

Usledila je dugaaaaaaaaaaaaaÄka sedeljka. SluÅ¡ala se, normalno, aktuelna muzika sa kraja sedamdesetih, a kako smo prijatelj i ja u gradu važili za ozbiljne diskofile i poznavaoce, imali smo Äime i da se pohvalimo. Toni nas je strpljivo sluÅ¡ao, a onda nam je postavio neoÄekivano pitanje:

– Jeste li sluÅ¡ali Flamin’ Groovies?

Nastavite sa čitanjem… “Ajde, curo, sa mnom do Å¡umarka, pa da vidiÅ¡ Kraljevića Marka”