Fantomski ud

Mercer, po obiÄaju, ostavlja sluÅ¡aocima mesta za sopstvena tumaÄenja cele priÄe.

Kada bi me neko upitao da opiÅ¡em Jamesa Mercera, zaista ne bih znao Å¡ta da kažem. Njegov rad sa svojim Äedom The Shins ili kolaboracija sa Danger Mouseom kroz grupu Broken Bells je dobro poznata, publika i kritika ga vole, pesme koje stvara su i viÅ¡e nego zanimljive… No, teme kojima se bavi su viÅ¡e nego Äudne i neuobiÄajene, tako da posle svakog sluÅ¡anja bilo Äega iz njegovog opusa uvek ostanem u nedoumici oko toga Å¡ta nam kroz njih poruÄuje.

Da li to radi namerno ili jednostavno tako razmišlja?

I pored toga Å¡to se družimo već dvadesetak godina, na ovo pitanje nemam odgovor. Mercer odavno nije deo indie kulture, u meÄ‘uvremenu je evoluirao, sazreo kao Äovek i autor, no i dalje se iza njegovog razdraganog pop/rock obrasca kriju poruke koje su, u najmanju ruku, misaone i enigmatiÄne, tako da zahtevaju pažnju i razmiÅ¡ljanje sluÅ¡aoca.

Wincing the Night Away (2007)“Phantom Limb” je prvi singl sa albuma The Shinsa Winching the Night Away (2007). Već sam naslov pesme intrigira: “Fantomski ud” se javlja kod osoba sa invaliditetom koje, uprkos Å¡to im nedostaje neki deo tela (ruka, noga), imaju osećaj da je on joÅ¡ uvek tu… Pa neće valjda o tome, sećam se da sam prvo pomislio…

Foals in winter coats
White girls of the north
File past one five and one
They are the fabled lambs
A Sunday ham
The EHS norm

And they could float above the grass
In circles if they tried
A latent power I know they hide
To keep some hope alive
That a girl like I could ever try
Could ever try

So we just skirt the hallway sides
A phantom and a fly
Follow the lines and wonder why
There’s no connection

A week of rolling eyes
And cheap shots from the trite
And we’re off to Nemarca’s porch again
Another afternoon of the goat-head tunes
And pilfered booze

We wander through her mama’s house
The milk from a window lights
Family portrait circa ’95
This is that foreign land with the sprayed-on tans
And it all feels fine
Be it silk or slime

So when they tap our Monday heads
Two zombie-walk in our stead
This town seems hardly worth the time
And we’ll no longer memorize or rhyme
Too far along in our climb
Stepping over what now towers to the sky
With no connection

So when they tap our Sunday heads
Two zombie-walk in our stead
This town seems hardly worth our time
And we’ll no longer memorize or rhyme
Too far along in our crime
Stepping over what now towers to the sky
With no connection

Ako povrÅ¡no pogledamo narativ, ovo je priÄa o dve tinejdžerke koje žive u nekoj zabiti. IzmeÄ‘u njih vlada odnos koji nije prihvatljiv u konzervativnim zajednicama, pa je u takvoj situaciji najbolje reÅ¡enje da se mnogo ne talasa. Mercer je potvrdio da je to priÄa o dve mlade lezbejke koje imaju svest o tome da moraju da pobegnu iz tog mesta ne bi li mogle da žive bez tereta svog opredeljenja. U gradu u kojem žive osećaju se potpuno otuÄ‘eno. No, kakve veze ima “fantomski ud” sa njima? Nije li to, možda, svest o tome da će ih sećanje na grad i ljude sa kojima žive proganjati tokom celog života? Ili je u pitanju neÅ¡to sasvim treće?…

Mercer, po obiÄaju, ostavlja sluÅ¡aocima mesta za sopstvena tumaÄenja cele priÄe.

Jedino Å¡to je nesporno je Äinjenica da se radi o brilijantnom autoru. A takvi su danas veoma retki.