Trebalo je da osvane vest da bih se setio Majstora… Uglavnom, prema današnjoj vesti koju sam pročitao na portalu B92, Chuck Berry ne miruje ni u 86. godini života. Najavio je objavljivanje šest novih pesama, čim nađe “nekog ko će ga voditi”, verovatno misleći na kakvog valjanog menadžera.
Dok se to ne desi, deder da se prisetimo najpoznatije njegove pesme.
Nisam siguran da li smo u potpunosti svesni koliko je taj čovek učinio za gitarski rock’n’roll. Neko ko je nastupao ovako 1958. godine sasvim sigurno može da se nazove revolucionarom moderne muzike.
Kruži legenda kako je Keith Richards u više navrata, u naletu inspiracije, poklanjao svoje kompletne vinilne fonoteke nekim ljudima. I svaki put, kaže ta neproverena priča, pre nego što bi rekao “nosi sve!”, prišao bi špilu longplejki i iz njega vadio dva-tri albuma Chucka Berryja. “Ovo ostaje”, rekao bi Richards, koji nikad nije krio ko je izvršio ključni uticaj na njegovo muzičko odrastanje.
Na kraju, hajde da se prisetimo i najpoznatije kinematografske parafraze pesme “Johnny B. Goode”… Ovde se ne vidi, ali možda će se poneki gledalac filma “Povratak u budućnost” setiti da je jedan od muzičara nazvao svog rođaka telefonom tokom svirke i rekao mu: “Hej, Čak, slušaj ovo: to bi mogao biti taj novi zvuk koji tražiš!”… 
Teško je sagledati “revoluciju” koju spominješ iz ove perspektive, nakon pola veka, ali je jasno da je to – to. Međutim, pre nekog vremena smo se familijarno trovali ovom pesmicom http://www.youtube.com/watch?v=UaEC-lWSlmI , onom koja je izazvala tolike polemike, razočaranja i razdore u muzičkom svetu kasnih ’60-tih i ranih ’70-tih. Čovek je sam sa gitarom i potpuno vlada scenom.
Surfovao sam tada uzduž i popreko i iznova se divio ovom asu, i ustanovio da je upravo taj snimak Johnny B. Good iz ’58. godine dragocen i neprevaziđen, bar za moj ukus. Da je pesma zaista obrnula sve naopačke dokazuje i činjenica da su je pevali svi: od Beatlesa do Beach Boysa, od Elvisa do J. Lee Lewisa, od The Who do AC/DC, od Petera Tosha sve do (flin)Stonesa… Čovek ima energije i duha za rasipanje. Naišao sam i na ovaj snimak od celih 50 godina kasnije iz jednog londonskog kluba, http://www.youtube.com/watch?v=9mrRGAnKNig . Ima i kasnijih video zapisa, ali nisu ovako reprezentativni.
Šta reći? Na koncu, šta čovek drugo da radi? Šta da mu se, na primer, pojave mali zeleni koji su okupirali Voyager, a on zaboravio tekst ili rifove? 😉