Industrijska.
Cela jedna grana fotografije, kataloška fotografija u industriji, meni je prilična nepoznanica jer nisam bio dovoljno puta u prilici da slikam po nekim pogonima. Istina, znam šta treba raditi, a znam i kako, samo su prilike retke.
Situacija je htela da sam u četvrtak baš u takvoj situaciji bio. Da sad ne pričam gde sam bio i kojim povodom, tek ukazala mi se prilika da studiozno i polako radim po jednom velikom pogonu sa mašinama čije cene se mere sa po sedam i osam cifara u jakoj valuti. I ko je mogao da odoli nekim posebno zanimljivim uglovima:
Bila je to jedna od onih retkih situacija kad sam tačno prepoznao kako bih mogao da izvedem kadar. Ako mi verujete: unapred sam znao i to da moram da zatamnim pozadinu. A što se tekstura tiče: ako vas zanima, pogledajte fotografiju pune veličine da biste videli kako sam upravljao oštrinom po zonama.
Presuda: mišn akomplišd. 
Nije bilo teško uhvatiti kadar (duga ekspozicija sa stalka), ali je bilo iskušenje proveriti ideju o obradi. Lako mi je bilo i da nađem tačnu varijaciju kontrasta, a svi ostali detalji su se pokazali kao vrlo lako rešivi. Nekako je ispalo da šta god sam dotakao, unapređivalo je fotografiju. Čak i dvostepeno dodavanje zrna u kadar, što je inače vrlo klizava teritorija.
Tema je zarazna. Planiram da se vratim na to mesto prvom prilikom.
Човече, где си нашао индустрију?
U Beogradu, naravno.