Month: December 2012

Pregled godine na Suštini pasijansa

Red je da se osvrnemo pre obrtanja kalendara. Konačno, ako nije vredno proslave, vredno je barem malecke rekapitulacije. A nije da nije vredelo.

Dok su drugi zabijali glavu u pesak, mi smo se umivali u snegu.Šta da vam kažem: preživeli smo. Znao sam samo to da ako doguramo do kraja godine nakon suštinske reorganizacije i silnih planova (koje je svako od nas, autora Suštine pasijansa, ponaosob morao da napravi, promeni, zaokruži, preskoči, izbegne, predupredi, sabere, oduzme, pomnoži, podeli i uostalom integrali), izguraćemo još dugo.

Nalazili smo teme, ukrupnjavali smo korake, trudili smo se da iskočimo iz kolotečine koju smo vam nametnuli. Nalazeći da je baš ta kolotečina doprinela da Suština pasijansa prebere izdržljive čitaoce kao okosnicu svoje publike, ipak smo bili dovoljno hrabri i da kažemo poneku reč koju su neki od vas umeli da pročitaju onako kako smo zamislili.

Zbog gomile iskušenja na ličnim planovima koje je većina nas preživela u godini koja će isteći taman dok pročitate ovo, ponešto i nije bilo moguće izvesti. Ako je za utehu, ništa nismo otkazali niti smo od čega odustali. Odlaganje je prirodna stvar: kad mogu sudovi, što ne bismo mogli i mi…

Predstavljamo vam zato dvadeset najviše čitanih priloga u 2012. godini, po redosledu od najviše čitanog. Posle toga, još dvadeset, čisto radi beleške.

Nastavite sa čitanjem… “Pregled godine na Suštini pasijansa”

Песма за звиждукање, да не учимо текст

Као што сви већи градови имају бар по једну улицу сличну Зрењанинском путу, тако и сваки фолклор има бар по једну песму ове врсте.

Дакле, шта се пева кад се скупи друштванце, да мелодија није нешто компликована, тако да сви умеју да је отпевају, да текст има кратак метар где свако може, уз помоћ трећег пића, да дода коју строфу, да је у духу пијане зајебанције?

Па наравно. Бећарац.

На ово сам натрчао, у духу глобализације, посредовано преко Британаца (не, не значи да бих нешто друго нашао преко Уругвајаца, Украјинаца или Вијетнамаца – све што постоји биће посредовано кроз две-три англофоне културе, што они не проследе, то до даљњег никад није ни постојало).

Но, било како било, нашао сам како се на јапанском каже бећарац, и извор добре веселе музике. Шта бих више.

Текст, ко мисли да учи окинавски јапански, може да се нађе. Ми, што не знамо ни обичан јапански, нити мислимо да га учимо, ћемо поступити по старом опробаном методу бележења стихова: докле се сећамо, записаћемо, а за даље, даље се звижди.

Novogodišnji bioskop: Slikanje u Palermu

Treba da se zabavite, ne kažem. Ali ja od filma tražim malo više od zabave. I zato ću večeras ponovo da pogledam film koji me je ostavio oklembešene brade pre mesec dana, kad sam ga prvi put gledao. Postoji tu zrnce prepoznavanja utiska koji sam imao šetajući nekim nepoznatim mestima vrednim slikanja, ali i mnogo više od toga.

Originalni naziv: Palermo Shooting
Godina izdanja: 2008
Reditelj: Wim Wenders
Glavne uloge: Campino, Giovanna Mezzogiorno, Dennis Hopper
Trajanje: 124 minuta (festivalska verzija)
108 minuta (verzija u bioskopskoj distribuciji)

Nastavite sa čitanjem… “Novogodišnji bioskop: Slikanje u Palermu”

Jen odlazi na žurku

Posao pogranične policije na aerodromu zna da bude tako smoran…

– Sledeći! – uzviknu Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson.

– Dobar dan.

– Pasoš, molim!

– Izvolite.

– Prvi put u EU?

znam, znam... pa šta onda? i na tarabi piše PI..., pa se ni pijani ne zajebu!– Ne, gospodine. Pasoš je prazan zato što sam skoro podigao taj biometrijski.

– Skoro ste ga podigli?

– Da, gospodine.

– A što ste ga spuštali pre toga.

– Molim?

Nastavite sa čitanjem… “Jen odlazi na žurku”

Pesma za zviždukanje: Niskogradnja

Zašto gradnju mostova nazivaju niskogradnjom, nikad neću shvatiti.

Uglavnom, tema dana je zviždukanje, a meni je na pamet palo najpoznatije filmsko ćijukanje baš po volji ovog časa.

Ama, mogao bih da vam usput preporučim i da se snađete nekako i ovih dana pogledate “Most na reci Kvaj“, jedan od najboljih filmova o ratnom zarobljeništvu°. Najzad, budimo ozbiljni, jer u filmu glumi i Obi van Kenobi lično.

Kako god, ovaj vrlo zarazni pesmičuljak ostaje jedan od najbolje ikada odzviždanih motiva.

 

________
°A to što su srušili most… Čudna mi čuda! Veljko Bulajić je srušio gvozdeni most, i to samo zato što mu se nije dopalo kako je izgledao snimak rušenja makete. Doduše, IMDB to tvrdi drugačije (pogledaj na dnu liste činjenica).

Новогодишња трпеза: пих је и мени

Како оно кажу, има буџе нема зејтина. Где имају добре уши, нема папака. Где има и једно и друго, нема репова.

Али, дође цица на колица, дође маца на вратанца… И шта још да се каже, него да се упустимо у авантуру (не, није спуштање низ слапове у авану, седи, један) звану “комад на дан, а може и два”. За почетак, мало сам покушао да то осветлим ледовком за бицикл.

ручно осветљење, без статива, боја негде између "порцелан је бео" и "хрскавица је бела"

(велика фотка је овде)

Оно није да нисам штрикао около, чак је било и осветљавања страга и свашта, али ово се током обраде наметнуло као “то је то, не дирај даље, забадај виљушку и навали”. А обрада је, осим изреза и минималног подешавања светла и боје, пре свега у одлежавању у фрижидеру, те вишечасовном крчкању на двојку. Пригодно похваљујем данашње термостате и посуђе, то је прецизно и нема проблема, свака част. Nastavite sa čitanjem… “Новогодишња трпеза: пих је и мени”

Smak u Beogradu, 29. decembar 2012

Svaki tekst koji sam ikada napisao sadržavao je samo lične stavove. Ali nijedan tekst koji sam do sada napisao nije sadržavao toliko ličnih stavova kao ovaj.

Celokupan prostor SFRJ iznedrio je pristojan broj izvanrednih muzičara koji se sa pravom mogu porediti sa svetskim veličinama. No, gledano po dužini trajanja, mogućnosti da održe koncert sastavljen isključivo od zaista dobrih pesama bez ijednog trenutka gubitka kvaliteta, ogromnoj, i širokoj bazi potpuno fanatizovanih ljubitelja, ali i sistematskoj neprofesionalnosti glede svega van kreiranja muzike, Smak predstavlja fenomen. Taj se fenomen može opisati veoma kratko, poznatom krilaticom: svetsko, a naše. Šta je šta, i zašto, sledi u nastavku.

Svetsko…

Muzički opus grupe Smak je potpuno ravnopravan sa bilo kojim svetski priznatim muzičkim b(r)endom. Koncert u Beogradu trajao je preko dva sata, sa dva bisa, tokom koga su sve vreme izvođene vrhunske kompozicije, kojih se niko na svetu ne bi postideo, dok su iza kulisa ostale neodsvirane mnoge pesme koje bi se mirne duše mogle naći i na repertoaru. Kako god, koncert je bio presek impresivnog četrdesetogodišnjeg rada.

Nastavite sa čitanjem… “Smak u Beogradu, 29. decembar 2012”

Glugenije Svemogući u raljama tarabićstva

Redakcija Suštine Pasijansa prisustvovala je spontanom izlivu Nove Godine na počasnog spoljnog saradnika Glugenija Svemogućeg

Uzeli smo slobodu da zapišemo delove izlaganja za koje naš sagovornik, ridikovski sjajnih mrežnjača iz kojih pogled beži i gubi se u daljini, nalazi da će nam se desiti tokom svake nove godine…

O prošloj budućnosti
Da, novi i ne iznalaženju onda. Demokratama radimo razgovaramo ne ćemo… Sa izbori sa ali nećemo iznalaženju dok jer. Onda ne – formiramo do iznalaženju. DS do želju sa sa. I na, to učiniti to radimo. Rezultata, izbori dok sa dok učiniti demokratama. Sve interesu izbori sa DS da; na parlamentarne. Ukoliko interesu na drugima sa parlamentarne bi dok sa. Demokratama, novi u ali DS, bili.

O prošloj prošlosti
Bi koji glorifikaciju na na u – e zašto. Tome zašto ne tome, koncertu ili zločinaca. Dodatno nekakvom na na Leni dodatno pitanje. I zločinaca ona ili, u nameće se političarima završavala vrste. Bave koncertu ratno zločinaca; nešto ili, zašto na podršku one. Dodatno tome na gledanju bi sad podršku prenela koji.

Nastavite sa čitanjem… “Glugenije Svemogući u raljama tarabićstva”

Једна од пре: 58 сантиметара

Ова данашња омладина има један до два-три добра односа према фотографији. Парола гласи “фотка, или се није десило”.

То је нов, здрав приступ документаристици – дигитално је, дакле практично бесплатно (кад сте се већ изули за фоткалицу), само од себе зна кад је било, јер памти датум и време, опаљивајте дакле и качите на фејса, нек се зна кад је и шта било, ко је на којој журци бацио пеглу, колико се нанизало празних флаша, коме су се распарале чакшире где треба… до те мере да вам више не верују кад нешто причате, ако нема фотке да то документујете.

Ово ће можда докрајчити традицију ловачких прича, нема више оног “очи му биле оволике”, да видимо фотку или ти не верујемо, као да се није ни десило. Понесен тим, могу данас слободно да причам да ми је 28. априла берићетне 2012 био дугачак 58 сантиметара. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: 58 сантиметара”