Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Svako ko je obratio pažnju na odjavnu špicu filma Povratak džedaja primetio je da tri osobe glume lik Darta Vejdera – David Prowse (telo pod maskom), Sebastian Shaw (faca bez maske) i James Earl Jones (glas i svakako najjači deo ovog trojstva).
Kod spota ove pesme situacija je još luđa. 
Dva Rodžera (Cook & Greenaway) su napisala pesmu, John O’Neill ju je odzviždao, a Billy Moeller (potpisan kao Whistling Jack Smith) veselo skakutao i pokazivao loš play back. 
Ovo je stiglo poštom. Znam da je teško poverovati, ali poštar je pažljivo spustio pismo u sanduče, ovoga puta ne pokušavajući da ga izgužva ili barem malo cepne, kao što to inače radi.
Dakle, Glugenije Svemogući se opet oglašava. Već smo mislili da je emigrirao.
Pošto kupio, po to prodao. Mene ne pitajte ništa.
– * –
Junaci bili funkcioneri, a premijer je istakao nakon čega je uklonjen preneo. Ne može ni da se usprotivio rekao je, minus što se više kredita. Ja se zbog njega debelo. Uradimo, to nije plan, dugotrajniju krizu i to je neki način i patriotski poslednjih B fiskalnog saveta. Laže da Džima iz Bostona (kakav je njegovim rečima) plan je doći do kraja sveta, ukoliko koji će pretpostavljam biti i stalnog životnog partnera. Jesmo li potencijalni izabranik sa druge, onda samo toliko mogu da sveta ali i na vrhu. Mislim da nije možda su na jeziku i neću da manji prohod koji je rezultat da pruži kada je jednog…
Nastavite sa čitanjem… “Glugenije Svemogući: Novogodišnja poslanica”
Sem što se slavio doček Nove godine, ima još događaja koji su obeležili ovaj dan…
45. pne – Godina se po prvi put završava ovim datumom, posle reforme koju je sproveo omiljeni stručnjak Srpske pravoslavne crkve za kalendare, Julije Cezar.
192 – Lucije Aurelije Komod je ubijen u svom kupatilu. Po izjavi očevidaca, Russell Crowe nije viđen u blizini mesta zločina narednih 18 vekova.
1600 – Elizabeta I izdala je Kraljevsku povelju londonskim trgovcima koji su poslovali sa Istočnim Indijama, čime su udareni temelji istočnoindijske kompanije. Hvala im za čaj.
Ima li nekog ko očekuje bogat filmski novogodišnji program?
OK, slažem se. Novogodišnji program je kvantitativno bogat filmovima, jer je to (uz blagovremeno snimljene i montirane emisije) najlakši/najbolji/najjevtiniji način da televizija “pregura” novogodišnje praznike s što manje angažovanog ljudstva. Manje ljudi znači manje pijanih ljudi, manje greške u živom programu, manje nadnica za rad praznicima (ako to još iko i isplaćuje),…
I kô što ‘nomad Šef lepo reče da iz kvantiteta ne dolazi kvalitet, filmski novogodišnji program ne spada u kvalitativno bogat program, a sve po osnovu već pomenutog najjevtinijeg načina… Da se ne ponavljam. A svi mi dobro znamo da dobar, kvalitetan film ne mora da bude skup. Na primer, skoknete do obližnjeg DVD-kluba i ubedite gazdu/radnika da vam treba loš “rimejk” iz 2011. godine.
| Originalni naziv: | Straw Dogs |
| Godina izdanja: | 1971 |
| Reditelj: | Sam Peckinpah |
| Glavne uloge: | Dustin Hoffman, Susan George |
| Trajanje: | 118 min |
Pod budnim okom roditeljskog naloga, Ognjen surfuje…
Muzika u dečijim serijama postaje sve bolja i bolja. Thomas the Tank Engine filmovi imaju sjajnu muziku edukativnog karaktera, Dizni je za potrebe filma Cars je unajmio neke vrlo poznate američke pojave za pevanje i pucanje. Ali, hit broj jedan je, od ebole zarazniji, sledeći japanski pesmuljak vezan za voziće Tomica. Zviždukanje zagarantovano! 
Uglavnom, priča ide ovako nekako: univerzitetska košarkaška liga SAD je najjača prava košarka u Americi – NBA je ipak cirkus, a ne sport. E sad, navijači univerziteta Taylor su razvili običaj da na glavnoj utakmici (jednom godišnje, kad god to bilo) ćute k’o zaliveni dok njihovi puleni ne postignu deseti poen. A onda…
To je veselje! To je navijanje!
Ona baljezgarija sa imitiranjem onog korejskog pop-heroja im nije trebala, ali ajde-de, svet je poludeo, šta se tu može. Dobra ideja! 
Moj lični favorit je onaj troler na 1:41 (parafraza na jednog od najčuvenijih prank-kretena u istoriji jučubeta). A Silent Night pri kraju je verovatno metoda za uspavljivanje protivnikau završnici meča… 
Svašta na ovom svetu, bože mili…
Gledam danima i nikad da uslikam.
Izvinjavam se što zloupotrebljavam rubriku, ali opet me uhvatio pudravac potrebe da uslikam nešto što me ne napušta u mislima. Prosto, izašao sam na ulicu, pedeset metara niz put, pa uslikao saobraćajni znak na parkingu do zadnjih vrata bolnice. I usput sam malo ludovao u programu Silver Efex Pro…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (275): 30. decembar 2012.”
Odakle su se sad ovi stvorili…
Radio Paradise mi zvrnda u pozadini 99% vremena koje provedem u svom habitatu. Pre neki dan ova stvar mi je uletela u uvo i nikako da izađe, te sam rešio da je podelim s vama.
Nikad ranije nisam čuo za The Burned, moram priznati. Nisam mnogo ni uspeo da iskopam – nemaju Wiki stranicu, tu su samo sajt benda i njihova FB stranica, a informacije su šture. O tome da imaju jedan studijski album i da upravo spremaju drugi saznao sam jedva na stranici sa vestima, pošto sekcija sa diskografijom ne postoji. No, između benda sa lošom muzikom ali dobrom promocijom i suprotnog, uvek ću izabrati ono drugo.
Svodite li saldo, da ne kažem – računicu? Je li ova godina bila iole bitna u vašem životu? Zapravo: jeste li ove godine živeli bar jedan dan?
Liste ove, liste one. Podsećanje ovo, podsećanje ono. Rekapitulacije godine. Sabiranja, hronike, procene neposredne budućnosti na osnovu procene trendova. Mlaćenje prazne slame uz pevanje junačkih narodnih (uz gusle, dakako).
Za to vreme, žuti mravi vredno rade. Kompenzuju jedni s drugima da ne bi dan dangubili i nalaze prostor za neka nova delovanja na suprotnoj strani od pravca gledanja većine. Jer, najpametniji su se davno dosetili da ne treba da se hvale o tome što rade. Njihovo je da vire levo-desno i manevrišu pre nego što se populus doseti ko to sa kim kako, zašto i, uostalom, koliko.
Nešto sam se baš navadio na mashup video, pa ne puštam. Ne, nemam namera da se bavim time (čujem li to uzdah olakšanja?), nego me baš zanima kao forma zato što ima neku čudnu draž.
Pazi ovaj primer: lik je iseckao po jedan sekund iz video zapisa koje je pravio svakodnevno tokom cele godine i od toga napravio zanimljiv sklop.
Dobra ideja, zanimljiva izbedba, rezaultat vredan pažnje. Istina, nešto nisam zainteresovan za scenarija koja očijukaju sa (očigledno veoma rasprostranjenom) sklonošću ljudi za voajerizmom. Međutim, veoma uvažavam to što je autor prepoznao da mashup video-dnevnik može da ima smisla.