(Love’s just a door that’s locked and there’s no key)
It never happens to me
Tako to biva kada me šef javno prozove. Nema tu više vrdanja dupetom & izgovaranja, odmah šiljim plajvaz i… uzimam tastaturu u ruke.
Nemojte posle meni da se žalite da vam se pesma ne dopada. Ove sam se odmah setio jer je šefovski zahtev bio izričit – jednom hit i nikada više!
Kada je moj mali mozak izbacio kandidata, odmah sam zakucao naslov. Za svaki slučaj, hoće meni da se desi da se predomislim i odem na sasvim drugu stranu. A kada se naslov smestio tu gde je, setio sam se A, sjajne i neobične žene. Sa njom sam se ismejao za ceo život. Ona je želela da se uda, a ja da je volim. Često mi je postavljala jedno te isto pitanje:
– Kada ćeš da me ženiš?
A onda bismo zajednički, u isti glas, odgovarali:
– Nikada!
I nastavljali da se raspadamo od smeha.
Bilo bi mi i dalje smešno da nije izgubila strpljenje i otperjala…
– * –
Otprilike slična stvar se desila i Vinsu Klarku (Vince Clarke) kada je raspustio grupu Yazoo. Alison Moyet je otperjala u solo vode, a on je ostao da se češka po glavi. Ostati bez strašne pevaljke nije baš zgodno, a brzometno naći drugu nije ni malo lako. Tako se rodio projekat The Assembly koji je, barem na papiru, imao dobru ideju: svaku od pesama na budućem albumu pevaće drugi pevač.
Prvi koga je nahvatao bio je Fergal Sharkey, frontmen grupe The Undertones. Njegov neobični glas se savršeno uklopio u gubitničku atmosferu ove jadikovke, što je publiku dirnulo u živac. Pesma je dogurala do četvrtog mesta engleske top liste i zadržala se na njoj deset nedelja.
Uprkos komercijalnom uspehu singla, album nikada nije snimljen, a Clarke je krenuo dalje i oformio poprilično uspešnu pop grupu Erasure. Ali, to je već neka druga priča…
– * –
Još uvek se sećam poslednjeg smejanja sa A. Nisam je više video. Nikada.