Da biste videli sve kako treba na ovom snimku, važno je da učestvujete u prikazivanju. Naime, ovo je animacija u 360° i možete sami da okrećete sliku kako god poželite, simulirajući pritom slobodno zveranje po noćnom nebu u bilo kom pravcu. Biće vam udobnije, dakako, ako sliku pružite preko celog ekrana.
Dakle, ova slika je odgovor na pitanje: kako bi izgledalo noćno nebo kada bismo mogli da vidimo sve asteroide golim okom?
Ako ste se snašli sa prikazom i niste se izgubili, najzad ste razumeli: ovakav prikaz nema veze sa realnim pogledom na nebo, ali predstavlja jako dobru šemu koja pomaže da makar malo bolje razumemo sve te kamičke koji lete na sve strane. Obratite pažnju šta narator kaže: na ovom prikazu se nalazi otprilike 1% asteroida čije kretanje smo do kraja proučili.
U svetlu tog broja, bez obzira na ogromno prostranstvo u kojem plovi naša plava planeta, pitanje o kataklizmičnom udaru nekog asteroida ne počinje sa “hoće li” ili “može li da se desi”, već “kad će se desiti”, što je odgovor na koji današnja nauka zasad ne može da odgovori dovoljno pouzdano. Tek tu i tamo se pojavi neko ko bi hteo da ižica par desetina milijardi ne bi li rešio pitanje odbrane od svemirskog šljunka. Pa onda, kao, imaju rešenje, nemaju pare, slede patetične izjave tipa “eto, ne daju nam pare da spasavamo svet”, a niti imaju rešenje niti mogu da spasu ikoga.
Jedini koji ima odgovor na sva pitanja te vrste je Holivud, ali njihove petparačke perspektive nas ne zanimaju: nauka veli da možemo uhvatiti putanju asteroida koji leti ka nama, ali to će biti prekasno da bismo bilo šta suvislo preduzeli, a kamoli poslali Brusa Vilisa ili Roberta Divala da mu se nauživa bliže i dalje rodbine u tajno sagrađenom spejs šatlu koji može da obleti i Mesec, ako treba (a nekako uvek zatreba, jer efekat praćke je taaako zanimljiv na velikom ekranu u 3D projekciji).
Digresija: ako treba da šalju onog Metjua Mekonahija, predlažem da lepo puste asteroid da nas pukne, jer ne zaslužujemo da živimo ako će takvi da nas spasavaju.