Ovo postaje sve luÄ‘e: pokuÅ¡avao sam jednu stvar, to se pretvorilo u neÅ¡to drugo, a ishod je bio neoÄekivan i preko svakog oÄekivanja…
Koliko god da mi prija ova “samonametnuta obaveza” izrade jedne fotke na dan, toliko sve viÅ¡e upadam u avanturu. I da znate, dopada mi se. Dopada mi se toliko da sam poÄeo da gnjavim svoje prijatelje, pogotovo one za koje znam da su za klasu bolji fotografi nego ja, da mi se pridruže u veseloj ekspediciji pod radnim imenom “(po) jedna na dan”.
Danas je bilo totalno Å¡aÅ¡avo. Planirao sam jedno, pa mi se nije dalo. Onda sam zamislio neÅ¡to drugo. Fotografisao sam treće, a ispalo je Äetvrto 
Pogledajte fotku dana:
No, na ovoj veliÄini slike, ne vidi se sve kako treba. Bez brige, pokazaću vam sve. Najpre priÄica o danaÅ¡njem danu, jer postoje i pouke.
RazmiÅ¡ljao sam Å¡ta bih hteo da napravim kao dnevni projekat, pa sam se setio da ponesem fotoaparat u korpi koju nosimo na pijacu. Na pijaci se nije upriliÄilo niÅ¡ta Å¡to je u blagoj žurbi moglo da se naÄ‘e zgodno za slikanje, pa sam odustao. Posle sam kod se kuće zatekao ispred zumbula u maloj vazi, aranžman koji je Jasna postavila na sto u sobi nakon Å¡to je kupila zumbule na pijaci. Tu gde sam se zatekao, bljesnulo mi je svetlo kroz prozor. Pao mi je na pamet sledeći zadatak: uslikaću te zumbule u prvom planu, a u drugom planu ću obezbediti bokeh tako Å¡to ću raditi u makro režimu (drugaÄije ne može sa prosumer aparatima). Kao poseban zadatak, zadao sam da u drugom planu bude jako svetlo, pri Äemu sam morao da obezbedim da to polje ne “izgori”.
Da podsetim: većina digitalnih fotoaparata (ukljuÄujući moj) ima mnogo manji dinamiÄki opseg od analognog filma; ako neki deo slike bude presvetljen, tu dobijemo “pregoreli” deo bele boje, zonu u kojoj nema nikakve informacije. Postoje naÄini da se to izbegne, Å¡to se svodi na pažljivo merenje svetla u odgovarajućem scenariju, kompenzaciju svetla i nadanje da će snimane u RAW režimu osigurati poslednju rezervu za sluÄaj da merenje ne uspe pri slikanju.
MeÄ‘utim, danas od zumbula ne bi niÅ¡ta. SreÄ‘ivao sam inventar u bifeu, pa naiÅ¡ao na flaÅ¡u rakije iz 2004, zaboravljenu u prikrajku. Dok sam je Äistio, padne mi pogled na izvrsno svetlo koje se provuklo kroz spuÅ¡tene, ali razmaknute venecijanere. Opet kontrast, a u ruci flaÅ¡a koja se sa sadržajem ponaÅ¡a kao soÄivo… Saberem dva i dva, pa krenem u akciju.
Stavio sam flaÅ¡u na uzdignutu platformu stola, napravio par test-snimaka, podesio venecijaner da promeni ugao svetla, pa udri… Delovi slike su stalno pregorevali, ja sam menjao opcije i kompenzacije svetla, uglove slikanja i uglove venecijanera, dok jednog Äasa nisam doÅ¡ao do optimalne kombinacije. U žaru akcije, skoro da nisam ni primetio kako dobijam neke neobiÄne oblike kroz providnu flaÅ¡u, nego sam se skoncentrisao samo na spreÄavanje pregorevanja na slici.
Dok sam na kraju odabrao sedam ili osam snimaka sa kojima hoću dalje da se igram, doÅ¡ao sam na ideju da bi atipiÄni izrez mogao da bude zanimljiviji od nekih uobiÄajenih proporcija (nominalni je 4:3, DSLR aparati rade 3:2, a najÄešći izrezi osim njih su kvadratni i “filmski” 16:9, Å¡to ste već mogli da vidite na nekima od mojih fotki). Sužavao sam izrez da flaÅ¡a preuzme kadar, iÅ¡ao sam na 2:1, 16:7, pa Äak i 8:3. I to je upravo proporcija na rezultujućoj slici. No, dok sam na raznim fotkama varirao kontraste, zasićenja boja i druge parametre, na jednoj od njih sam, tek nakon najužeg izreza, konaÄno primetio ono pravo. Dobio sam neoÄekivan, a perfektan efekat kao da je boja naneta Äetkicom. Na fotki gore se ne vidi baÅ¡ dobro, ali pogledajte ovaj izrez pune veliÄine:
Pa ovo nisam mogao ni da zamislim da ću dobiti! Apstraktni elementi na fotografiji definitivno nisu neÅ¡to Äime vladam, mada sam stotinu puta imao ideju da pokuÅ¡am nakon Å¡to bih video neko ludilo na nekom od foto-portala koje pratim.
Zbog ovog efekta, red je da vam ponudim i fotku pune veliÄine. Naći ćete je ovde (1,2 MB).
Idemo dalje.
$#$
Komentari su onemogućeni.