U neku ruku, danaÅ¡nja fotka nema veze sa projektom “jedna na dan”. A opet, ovo mi je bila izlazna strategija poslednjih nekoliko dana.
Već danima gledam u svoju omiljenu igraÄku, sve u nameri da je slikam.
Ovu lokomotivu iz kinder jajeta sam dobio od Ane kad je imala oko pet godina: “Evo, tata, neka vozić bude tvoj!“. Nosio sam je sa sobom kad god bih otiÅ¡ao sam od kuće na neko vreme. Bila mi je amajlija kad sam Å¡etao maskirnu uniformu po banatskoj slatini.
Ima već nedelju dana, meraÄio sam se da napravim neki odreÄ‘eni snimak. Ovaj odabrani komad nije to Å¡to sma najpre zamislio – prvobitno sam hteo da napravim neku scenu objekta izgubljenog na velikom praznom prostoru. To nije iÅ¡lo kako sam zamiÅ¡ljao, preÅ¡ao sam na makro snimke, a na kraju je par njih dovelo do ovakve scene. Prvobitna zamisao tako ostaje na spisku za izvedbu, a ovo je fotka Äiji posao je da me oslobodi pudravaca koji su me pratili neko vreme.
