Једна од пре: црвени балон (сликом, опет)

Наша рндалица је чудо једно, мало мало па ми натрчи нешто. Малопре, опет неки црвени балон, а није онај филм него она песма (а не она друга). И онда се сетим да сам се недавно позабавио нечим таквим (као што је то већ урадио и Шеф, али је фотка отишла у минус).

Балони, па још црвени, су ствар за којом се објектив сам окреће (као и за маглом, добрим рибама, мачићима, заласцима и илузијом геометрије у тзв. природи). Пошто и ја могу да одолим свему осим искушењу, ево.

(велика)

Прво мало о околностима. Ово је рођендан једне трогодишње даме, дакле нисмо поранили са дочеком. Наштрикао сам то вече гомилу добрих снимака, али породичних. Јер, кад на журци имате маторог фотоаматера кога пиће нешто неће…

…добијете бар ваљане фотке. Ко каже да породичне слике морају да буду све саме позираче, где се сви стисну у средњу четвртину кадра? А то са пићем, то је ваљда нека судбина да на шогоровим слављима могу да пијем колико ми се пије и неће ми бити ништа. Да ли је до атмосфере или што се разблебећем па ми брже испарава него што стиже до главе, није ни битно – сваки пут буде бар десетак добрих.

Овај балон је вукло неко од деце баш испред левог крила стола, где сам иначе већ био уперио објектив, и приметио сам да се балон врти и то практично у месту. Аха! Шкљоц. Тако сам добио то да је шара око северног пола скоро скроз оштра, а што ближе екватору то размазаније. Насупрот томе, одсјаји светла су оштри, јер је балон довољно близу томе да је по хоризонталним пресецима баш кружан. Ако имате округло огледало, ваљкасто или лоптасто (или чак купасто), и оно се окреће око своје усправне осе, одраз у њему ће мировати.

Као што мирује слика у прозорима овог аутобуса.

Да ли је то дејство паузе између друге и треће дедоваче, али стигао сам да се сетим ове фотке, да применим начело на сферни случај, и да шкљоцнем кад је требало. Што би рекао Грба, мора да постоји припрема – и да, састоји се у овој фотци из 2004. и целој секунди размишљања.

Обрада, минимална. Боја је већ била подешена према просторији (дакле нашао равнотежу беле а онда превукао температуру боје отприлике трећину пута назад ка жутој, да не претерамо; зидови су ионако жути, чудно би било да изгледају скоро бели). Само сам повукао кривуљу осветљености да замрачим позадину. Одсекао нисам ништа.

Нисмо отишли ни први ни последњи. Док смо били тамо, ниједан балон није пукао, што је мало чудо. А чуда се не догађају сваки дан, јер иначе не би била чуда.