Ludnica, šta je ovo
U predvečerje rešavanja problema sa paricom neophodnoj za vezu ka Internetu radnika češkog AŽD-a, izvođača funkcionalnih radova (čitaj: neverovatno novog staničnog uređaja sa sve tačskrin monitorom za regulisanje grejača skretnica) u železničkoj stanici Beograd Centar, 25. januara 2016. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je položio kamen temeljac za Centre izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu i poručio da će ti centri i istraživački rad u njima omogućiti da se deca rađaju sa srpskim kodom. Kako nas dalje obaveštava Tanjug, u okviru Centara izvrsnosti biće izgrađeni Centar za istraživanje matičnih ćelija, za molekulska i celularna istraživanja, za farmaceutska i farmakološka istraživanja, zatim za funkcionalno istraživanje, za morfološka istraživanja, za klinička i epidemiološka istraživanja, za istraživanje u stomatologiji, Vivarijum, kao i Banka matičnih ćelija.
Danas ćemo se podsetiti ovog događaja i osvetliti nekoliko činjenica koje su ostale zamagljene određenim histeričnim detaljima cele situacije. No, pre svega, muzika. U oštroj konkurenciji ovoga, ovoga, ovoga, pa i ovoga ipak je pobedilo ovo:
- Šta je to Centar izvrsnosti?
Kako nas Wikipedia obaveštava…
Centar izvrsnosti je tim, zajednički objekat ili subjekat koji omogućava vođstvo, preporuke, istraživanje, podršku i/ili trening u interesnom polju. Interesno polje može biti tehnologija, umeće ili izučavanje u najširem smislu.
Premda u Kragujevcu postoje i drugi centri izvrsnosti, vidimo da sada fokus izvrsnosti ide u pravcu medicinskih instaživanja. Internet istraživanje naših, ili čiji li su već, Centara izvrsnosti ovaj projekat vezuje za dr Slobodana Arsenijevića, bivšeg rektora Univerziteta u Kragujevcu, kao i slavnog genetičara Miodraga Stojkovića. Dr Arsenijević, čak, Centar za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija, to jezgro iz koga se raširila ideja o Centrima izvrsnosti, smatra svojim životnim delom u koje je, podižući ga od prostorije sa stolom i pisaćom mašinom, uložio 38 godina mukotrpnog rada.
- Veoma kratki kompendijum gradnje kragujevačkih Centara Izvrsnosti
Paradoksalno, već 29. decembra 2015. godine, javni servis RTS javlja da je počela gradnja Centra izvrsnosti u Kragujevcu.
Изградњом и опремањем Центра за истраживање на матичним ћелијама и Банке за матичне ћелије Република Србија ће по први пут створити услове чувања, коришћења и истраживања матичних ћелија својих грађана, на својој територији, у установи чији је оснивач.
Kragujevačke, novine šumadijsko-lokalpatriotske sa elementima panike nad beogradizacijom Srbije, slavodobitno su još 16. oktobra 2015. godine objavile da je na tenderu za izgradnju Centara izvrsnosti pobedilo slavno crnotravsko preduzeće „Banković“.
Kako u ugovoru stoji da gradnja mora biti završena u roku do godinu dana i pošto se država obavezala da će u istom roku obezbediti potrebnu opremu, rektor Nebojša Arsenijević nada se da ćemo do proleća 2016. godine konačno dočekati realizaciju ideje koju, je zajedno sa genetičarem svetskog glasa prof. Miodragom Stojkovićem, osmislio još početkom 2008. godine.
Ipak, još 20. aprila 2015. godine je kragujevački ogranak javnog servisa RTS objavio kako bi izgradnja Centra izvrsnosti u Kragujevcu trebalo bi da počne sledećeg meseca.
Uz izgradnju stanova za mlade istraživače, time je perspektiva Univerziteta obezbeđena u narednih 30 godina, ocenjuje rektor, Slobodan Arsenijević.
A 24. marta 2014. godine je preduzeće Mašinoprojekt Koping pobedilo na tenderu za idejni i glavni projekat Centra izvrsnosti u Kragujevcu.
No, 22. maja 2013. godine pojavila se informacija da još jedan hram nauke u Srbiji postaje sve izvesniji – Izgradnja Centra za matične ćelije i 200 stanova za mlade istraživače kreće početkom 2014.
Centar izvrsnosti u Kragujevcu, koji je deo projekta “Istraživanje i razvoj u javnom sektoru” biće značajan za medicinare, ali podjednako i za fizičare, hemičare, istraživače u oblasti nauke o materijalima i nanonauke, poljoprivredi i prehrani, informaciono-komunikacionim tehnologijama itd.
I tako dalje, sve je jasno čak i pametnome, a glupima i mnogo pre i mnogo više, reklo bi se.
- Matične ćelije
Kako nas obaveštavaju Encyclopaediae Britannica & Wikipaedia…
Matične ćelije su nediferencirane biološke ćelije koje tokom deljenja delom nastavljaju da budu matične ćelije dok se neke ćelije posle podele defirenciraju – dobijaju konkretnu funkciju u telu. Kao takve, matične ćelije su sistematski izvor direfenciranih ćelija koje stvaraju tkiva i organe. Kod sisara postoje dve vrste matičnih ćelija: embrionske matične ćelije (obično se izdvajaju iz pupčane vrpce) i matične ćelije odraslih (koje se mogu naći u tkivima). Kod odraslih organizama, matične ćelije deluju u okviru mehanizma popravljanja tkiva. Kod embriona, matične ćelije se diferenciraju u sve specijalizovane ćelije (kojih u ljudskom telu ima oko 200 vrsta). Istraživanja primene matičnih ćelija u medicini su u i u povoju i u eksplozivnom razvoju.
Moramo da razumemo osnove koncepta: ideja o ubacivanju neodređenih ćelija u organizam, gde će se one odrediti prema potrebi, zaista je na jedan ograničeni način realizovana i primenjuje se već decenijama. U pitanju je presađivanje koštane srži, procedura u kojoj se bolesniku ubrizgava koštana srž odgovarajućeg donora, što, sada znamo, jeste oduvek bila procedura kojom se bolesniku zapravo dodaju matične ćelije koji postaju zdravi elementi krvi.
I tako dalje. Matične ćelije su osetljiva tema. Naučnofantastične priče o nauci, zaostale iz epskih vremena sedamdesetih godina (kada je NASA bila NASA, muzika bila muzika a mali sisači mošnica ratovali u Vijetnamu i Avganistanu), koje jedva čekaju neku temu kakva je kloniranje da razviju bombastičnu priču o tome kako ćemo evo za mesec dana da svi imamo po tri klona, a kojima pogonsko gorivo intenzivno daju holivudski filmovi koji obavezno zapošljavaju makar jednog naučnog saradnika, dakle takve naučnofantastične priče našle su preplodno tlo u ideji da se u laboratoriji može, evo za mesec dana, uzgojiti novo uvo i celo srce od matičnih ćelija vlasnika neke bušne pumpe u grudima dodatno opterećene gomilama dimljene slaninice sa tavana.
Danas se radi veliki broj istraživanja o korišćenju matičnih ćelija u lečenju velikog broja poremećaja, od zarastanja rana i neuroloških bolesti, preko srčanih slabosti do raznih vrsta kancera. Sva su ova istraživanja u veoma ranoj fazi. No, agresivno pseudonaučno tržište je brzo namirisalo krv – ili novi nos, tako da ćemo koliko sada guglanjem pojma matične ćelije na prvoj stranici srbijanskog gugla dobiti gomilu rezultata tipa cryocell – zamrznite pupčanu vrpcu svojeg deteta, dajte mu budućnost za sasvim malu naknadu, jer je svaka naknada mala za zdravlje, zar ne – što je samo kraći i veoma seksi naziv za otimačnu novca… jer niko zapravo trenutno ne zna ni mogu li se te ćelije sačuvati zamrznute toliko dugo, kao ni zašto se zapravo one čuvaju.
Zbog svega ovoga, jasno je da stvaranje državne institucije koja će argumentovano govoriti o matičnim ćelijama valja pozdraviti, kao i svaku drugu pojavu koja će imati iz-suštinskog-znanja-proističući autoritet.
- Reč-dve o genetici
Da kažem par reči o ideji postojanja „genoma nacije“. U pitanju je, dakle, ideja po kojoj, na primer, Srbin ima i dovoljno drugačiji genetski materijal od komšije Hrvata i dovoljno isti genetski materijal sa komšijom Srbinom (ovom prilikom ćemo ostaviti na miru komšije Albanca i Crnogorca). Ova je ideja, svakako, fascinantna budalaština. Čovek i bukva imaju 85% istih gena, dok su im neki biohemijski procesi (recimo varenje šećera) u dlaku isti. Genetske razlike između pojedinih „nacija“ naprosto ne postoje. Nije moguće, samo na osnovu gena, saznati da li je neko Srbin ili Mađar. Genom nacije ne postoji.
- Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić u predstavi “Ne može meni neko da podmetne onoliko bezuman govor koliko ja mogu da ga stoički pročitam”
Nekoliko dana pre samog kragujevačkog događaja, na sajtu predsednika Republije Srbije pojavilo se sledeće obaveštenje za medije, koje ovde ipak prenosimo u celini, da ne bi neslavno nestalo:
Изградњом Центара изврсности Универзитета у Крагујевцу, и у оквиру њега изграђеним и опремљеним Центром за истраживање на матичним ћелијама и Банке за матичне ћелије, Република Србија по први пут створа услове чувања, коришћења и истраживања матичних ћелија својих грађана – на својој територији са својим кадровима у установи чији је оснивач. То представља стратешки искорак у очувању националног интереса, не само у развоју науке већ и у очувању генома сопствене нације. Центри изврсности имаће и улогу научно-технолошког парка, као базе развоја Србије и ширег регионалног подручја.
Председник Републике прихватио је у фебруару 2015. године позив Универзитета у Крагујевцу и града Крагујевца да буде покровитељ Пројекта ревитализације Кнежевог арсенала. Укњижбом објеката и земљишта Кнежевог арсенала на Град Крагујевац завршена је прва фаза пројекта ревитализације. До краја 2017. године у комплексу Кнежевог арсенала свој простор, после 14 година, наћи ће студенти Одсека за примењене уметности и Одсека за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
Dakle, da ponovimo još jednom: То представља стратешки искорак у очувању националног интереса, не само у развоју науке већ и у очувању генома сопствене нације.
Kao što vidimo, totalno neznanje sa elementima nacionalističkog ludila se prvo pojavilo u Predsedništvu Republike Srbije, jer zaista nije realno očekivati da predsednik Republike piše saopštenja za medije. Dakle, nije pošteno napasti isključivo predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića za dramatičan pad obrazovanja u odrazu u ogledalu, već treba reći da crnih rupa u opštem genetičkom obrazovanju ima i u njegovom neposrednom okruženju – lično tipujem na savetnika Antića, ti antići su navalili da rehabilituju svakog dražu koji je hodao Srbijom.
Ali, ipak, predsednik, tog nesrećnog 25. januara 2016. godine, jeste rekao:
Деца треба да се рађаjу овде, са српским генетским материjалом, са српским кодом, српском прошлошћу и српском будућношћу. Tо ме jе водило да се заложим за то
Ove su nesrećne, nacionalistički nenaučne, homeopatske reči zaista izazvale puno reakcija. Zapravo, reakcija je bilo toliko da je predsednik, nažalost, osetio neodoljivu potrebu da pojasni svoje misli. To je i učinio jer, kao što svi znamo, neodoljivim potrebama se ne može ne udovoljiti:
Pardon, reče redsednik Nikolić, ja zaista nisam temeljno zaboravio kod kuće zdrav razum, već sam samo uspeo da u tri nezavisna preduzeća podelim mozak, oči i usta.
Hoću da kažem, svi znamo da predsednik Nikolić nije oličenje blistave inteligencije. Konačno, već smo na ovim stranicama pisali o mogućim posledicama do kojih dovode određena intelektualna ograničenja. No, u slučaju elokventnog nacionalističnog pada u zaborav svega civilizovanog u govoru predsednika Nikolića, imamo prekršaj koji se ponavlja, da ne govorimo o tome da u pitanju nije bila humoristička emisija, već kamen temeljac. No, iako je uočavanje nedostataka kod naših, ili čiji li su već, vrlih vođa je civilizacijski zahtev, čuvajmo se. Reći za nacionalistu sa određenim slabim mestima u obrazovanju prouzrokovanim objektivnim teškoćama pri usvajanju novih znanja da je nacista moglo bi da zazvuči kao… uvreda.